KOMENTAR: Gusle

USRED rata stoprocentnim taksama, otvaranja granice sa Albanijom i najave formiranja vojske Kosova, potegnuto je i teško oružje – gusle. Za onu jednu strunu uhvatila se sada Albanija, negodujući što je Unesko registrovao pevanje uz gusle kao deo nematerijalne baštine Srbije. Nešto ranije, Albanija je, zajedno sa Prištinom, pokušala da gusle registruje kao sopstveno nasleđe, ali prijava nije prošla jer Kosovo nije član ove organizacije. Prištinski mediji sada konstatuju da ih je „Srbija pretekla“, a Albanija je podnela zahtev da se utvrdi da li su gusle deo vizantijskog ili arapskog nasleđa. Na stranu što neki izvori ukazuju da su gusle baš Sloveni doneli sa sobom na Balkan, kao i to što, naravno, postoje slični instrumenti i u brojnim drugim kulturama, poenta albanske inicijative, čini se, nije u zaštiti tradicije, već u tradicionalnom dokazivanju – ko je stariji. Pročitajte još – ALBANCI TVRDE: Gusle su naš tradicionalni instrument Slično nastojanjima da čitavu srpsku tradiciju na Kosovu, uključujući manastire, „prevede“ u „kosovsku“, za Prištinu bi osporavanje „srpstva“ guslama moglo da bude jedan od dokaza autohtonosti albanskog naroda na tom prostoru, pa bi se srpska kultura mogla predstaviti kao osvajačka i asimilatorska. Naravno, i da su gusle arapskog ili bilo kakvog drugog porekla, to sa suštinom nema veze. Unesko je registrovao sam čin pevanja epskih pesama uz gusle, uključujići način na koji ih guslar izvodi i rituale koji to prate. Osporavati to poreklom instrumenta, bilo bi slično kao kada bi se, recimo, Trinidad i Tobago pobunili što je rege muzika registrovana kao nasleđe Jamajke, jer rege muzičari koriste elemente kalipso muzike.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike