Kfor ostaje čvrsto posvećen svojoj misiji

PRIŠTINA – Transformacija kosovskih Bezbednosnih snaga u takovane oružane snage Kosova odluka je kosovskih institucija, a KFOR nastavlja da pažljivo prati debatu o budućnosti KBS. Struktura, mandat i misija KBS-a stvar su lokalnih institucija u skladu sa njihovim ustavnim procedurama. Ovo je u razgovoru za naš list izjavio general Savlatore Kuoči, komandant KFOR-a, koji kaže da bi u slučaju eventualne transformacije, Severnoatlansko veće NATO političkom odlukom nacija pripadnica Alijanse odlučivalo o budućnosti međunarodnih snaga na Kosovu. Upitan da li se razmišlja o smanjenju misije KFOR-a sa Kosova, Kuoči ističe da za sada NATO nema plan da promeni, ili smanji misiju KFOR-a na Kosovu i da nastavlja da obavlja svoje zadatke prema Rezoluciji 1244 SBUN i Vojno-tehničkom sporazumu. * Da li KFOR obučava pripadnike kosovskih Bezbedosnih snaga i da li je i to deo zaduženja vaše misije?PROČITAJTE JOŠ: Komandant Kfora: Svaka agresija na Kosovo je agresija na NATO – KFOR u okviru svog manadata i zadataka podržava sve institucije i bezbednosne organizacije na Kosovu, a posebno podržava razvoj i unapređenje kapaciteta KBS u skladu sa njihovim sadašnjim mandatom. To znači da bi KBS trebalo da budu u mogućnosti da sprovedu operacije reagovanja na krizne situacije i pomognu civilnim vlastima da reaguju na elementarne nepogode i druge vanredne situacije. Poslednji primer ove podrške je vežba “Srebrna sablja” u kojoj je KFOR sa Euleksom i KBS vežbao koordinaciju i rukovođenje operacijama u hitnim situacijama otklanjanja posledica katastrofa u pomoći građanima na Kosovu pogođenim simuliranim zemljotresom. * KFOR je, kako ističete, treći stepen zaštite na Kosovu, posle kosovske policije i Euleksa, a procenili ste da je prilikom hapšenja Marka Đurića upotrebljena nepotrebna brutalna sila. Zašto snage KFOR-a nisu tada reagovale? – Kosovska policija je kao prvi stepen bezbednosti odgovorna za svakodnevnu bezbednost na Kosovu. U slučaju da se bezbednosna situacija pogorša i da KP nije u mogućnosti da rukovodi njome, KP traži intervenciju drugog stepena bezbednosnog odgovora – Euleksa, a u slučaju dodatnog pogoršanja, Euleks traži intervenciju KFOR-a. Hapšenje gospodina Đurića bila je operacija koju je sprovela kosovska policija, a od KFOR-a nije traženo da interveniše i stoga KFOR i nije morao da odgovori. Procena upotrebe sile od strane KP tokom hapšenja je rezultat pregleda video materijala objavljenih u medijima. Ovi video snimci pokazuju da ponašanje KP nije u skladu s međunarodnim pravnim principom upotrebe sile. To bi trebalo da bude istraženo od strane vlasti na Kosovu, jer oni konkretno rade na uspostavljanju komisije koja sprovodi istragu nekih policijskih službenika.PROČITAJTE JOŠ: Komandant KFOR-a: Situacija na Kosovu stabilna, ali krhka * Budući da su pripadnici KFOR-a sve ređe prisutni na terenu, pogotovo u srpskim sredinama, da li sa trenutnim brojnim stanjem i stepenom angažovanja možete da obezbedite pre svega sigurnost Srba? – Od KFOR-a se ne traži da bude stalno prisutan na terenu. Međutim, kada se to smatra neophodnim, KFOR se raspoređuje kako bi garantovao sigurno i bezbedno okruženje svim građanima u svim oblastima na Kosovu. KFOR je takođe prisutan u svim opštinama sa timovima za vezu i monitoring koji svakodnevno nadgledaju i ocenjuju situaciju svuda na Kosovu. U svakom slučaju sa posebnim osvrtom na dešavanja iz poslednjih meseci, KFOR je povećao svoje prisustvo, uglavnom na područjima na Kosovu naseljenim Srbima. REZOLUCIJA 1244 ISTIČUĆI da posredstvom KFOR-a, koji čini više od 4.000 vojnika iz zemalja članica Alijanse i partnerskih zemalja, NATO radi na očuvanju bezbednosti Kosova i regiona, general Kuoči kaže na NATO podržava dijalog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU koji je ključan za mir i bezbednost u regionu. Istovremeno, na pitanje “Novosti” da li NATO podržava jednostranu nezavisnost Kosova, Kuoči kaže da se NATO pridržava posvećenosti suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemalja u regionu u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN i Helsinškim završnim aktom, a da je zvanično priznanje zemalja isključivo suvereno pravo svake pojedine NATO saveznice.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike