Garancije Brisela u „paketu“ za Kosovo?

U VRHU Evropske unije postoji snažna struja koja stoji na liniji poruke srpskog predsednika Aleksandra Vučića da bi Srbija, ukoliko postigne bilo kakav sporazum sa Prištinom, morala da dobije i jasne garancije da će postati država članica do 2025, ali bi konačnu odluku o tome trebalo da donesu ključne zemlje Unije, pre svega Nemačka i Francuska, ali i baltičke zemlje koje generalno imaju rezerve prema prijemu novih članica. Prema našim informacijama, s druge strane, vodeći ljudi briselskih institucija, poput šefice diplomatije Federike Mogerini i komesara za proširenje Johanesa Hana, ali i predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera smatraju da bi Srbija trebalo i „na papiru“ da dobije podstrek za teške reforme koje sprovodi i napore koje ulaže za očuvanje mira i stabilnosti i pronalaženje konačnog rešenja za KiM.PROČITAJTE JOŠ: PREDSEDNIK ZA ROJTERS: Ako postignemo sporazum sa Prištinom, Srbija bi morala da dobije garancije za ulazak u EU 2025! Mogerinijeva je juče u Briselu, upitana da li će podržati dogovor Srba i Albanaca ako on bude podrazumevao razmenu teritorija, odnosno promenu granica, poručila da veruje da je i dalje moguće u dijalogu Beograda i Prištine doći do rešenja.PROČITAJTE JOŠ: Han: Naš cilj treba da bude da Kosovo i Srbija imaju dogovor do sredine 2019. Nekadašnji ambasador u Beču i Berlinu Milovan Božinović kaže da je dobro što je predsednik države i pred svojom i pred stranom javnošću izneo šta je jedno od naših očekivanja, a po njegovom mišljenju, 2025. godina je realan termin jer je srpsko društvo sposobno da za pet-šest godina unapredi ono što se po kriterijumima EU od nas očekuje. – Tu svakako treba računati na manje ucene nekih zemalja, poput Hrvatske, ili sitna podmetanja, ali to je realan datum bez toga da se Srbiji bilo šta gleda kroz prste. Zbog toga je svako maglovito i utešno obećanje za ulazak u EU, a koje nikoga ne obavezuje, malo za tako krupnu stvar kao što je postizanje kompromisa sa Prištinom – smatra Božinović. Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić objašnjava, za „Novosti“, da je Brisel već naveo 2025. godinu kao moguću godinu prijema u članstvo Srbije i Crne Gore, kao dve zemlje koje su najviše napredovale na evropskom putu. Ona podseća i da u nizu dokumenata EU već postoji ugrađena formulacija da se „Balkanu daje evropska perspektiva“, što je takođe neka vrsta labave garancije za članstvo, naravno pod uslovom ispunjavanja potrebnih kriterijuma: – Ne bih isključila opciju da, ukoliko Beograd i Priština postignu sporazum, uz njega idu i prateća dokumenta EU u kojima bi zapravo bila data neka vrsta garancije da ćemo biti primljeni. To bi bila takozvana mapa puta naših evropskih integracija, koja bi definisala tačne korake i rokove do članstva, kao što je to bio slučaj sa drugim istočnoevropskim zemljama koje su već u EU. POZIVI TIRANI KOSOVSKI ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli sastao se juče sa šefom diplomatije Albanije Ditmirom Bušatijem i od njega zatražio da Albanija ne sedi skrštenih ruku. – Naš cilj je dijalog sa Srbijom. Ako mogu EU i SAD da budu prisutne, zašto ne i Albanija? – zapitao je Pacoli. Njih dvojica saglasili su se da što pre treba da se postigne konačan sporazum sa Beogradom, koji, po njihovom mišljenju, ne bi trebalo da ugrozi teritoriju Kosova. HAN: REŠENjE DO SREDINE 2019. KOMESAR EU za pregovore o proširenju Johanes Han izjavio je juče da bi cilj EU trebalo da bude da „Kosovo i Srbija postignu dogovor do sredine iduće godine“. On je rekao da u okviru dijaloga Beograda i Prištine, teritorijalna razmena ili korekcija granica nije isključena kao „završni deo slagalice“: – Rešenje mora da doprinosi stabilnosti i prosperitetu regiona i da obe strane budu svesne međunarodnih obaveza i zabrinutosti međunarodne zajednice. Takođe, ono mora dodatno doprineti opštem cilju – da svi iz zapadnobalkanske šestorke budu u EU, pre ili kasnije.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike