Briselu smetaju i zajmovi koje nam daju Kinezi

EVROPSKA unija najavila je pojačani dijalog sa zemljama Zapadnog Balkana, kako bi im objasnila „prednosti finansiranja kroz infrastrukturne projekte EU“, istovremeno upozoravajući vlade ovog regiona da budu na oprezu i da se ne zaduže previše zbog kineskih investicija koje dolaze u obliku zajmova „sa značajnim finansijskim obavezama“. Ova zabrinutost Brisela, na koju je ukazala Maja Kocijančič, portparolka EU, motivisana je generalnim zaziranjem Unije prema ekonomskom prodoru Kine na evropski kontinent, ali je ta zebnja u neku ruku i okasnila, smatraju sagovornici „Novosti“. PROČITAJTE JOŠ: VUČIĆ SE SASTAO SA DIREKTOROM MUZEJA ZABRANjENI GRAD: Kulturni most Srbije i Kine Kocijančičeva je za „Slobodnu Evropu“ navela da finansiranje EU za infrastrukturu obuhvata bespovratna sredstva koja su pomešana sa kreditima sa atraktivnim kamatama i da je to „u suprotnosti“ sa kineskim finansiranjem. Poručila je i da EU očekuje da partneri sa Zapadnog Balkana ispune svoje obaveze u skladu sa njihovim sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju posebno u pogledu javnih nabavki… Profesor na FPN i rukovodilac Centra za studije Azije i Dalekog istoka Dragana Mitrović kaže za „Novosti“ da joj nije poznato da je Srbija kroz neki aranžman sa Kinom prekršila SSP niti bilo koju od preuzetih obaveza prema EU. Ona pojašnjava da sredstva koja nudi EU jesu povoljna i da se to vidi na primeru projekta železničke stanice u Zemunu, kao i da su EU projekti kvalitetni i da moraju da prođu razne analize, poput uticaja na životnu sredinu: – Akcija EU prema zemljama koje još nisu članice Unije je dobronamerna, ali njihovo otvaranje ka ovom regionu, koji je bio guran u stranu, zakasnelo je. Ovakva inicijativa iz EU dolazi jer se uvidelo da je Kina ovde sve prisutnija i da je nametnula svoje standarde i način poslovanja. A, kroz ekonomsko prisustvo Pekinga, jača i njegov politički uticaj, što se EU ne sviđa. Spoljnopolitički analitičar Nemanja Starović kaže nam da ma koliko politički lideri iz SAD i EU potencirali tzv. maligni uticaj Ruske Federacije u našem regionu, da je jasno da su godinama unazad, mimo protokolarnih obraćanja, privatno sa daleko više podozrenja ukazivali na sve snažnije ekonomsko prisustvo Kine na prostoru Zapadnog Balkana, ali i na širem području centralne i istočne Evrope. – Izjava Maje Kocijančič, koja kao alternativu kineskim investicijama nudi finansijske instrumente EU, oslikava upravo tu bojazan Brisela, koja se više i ne skriva. Čvrsto trasirana na putu integracije u EU, Srbija danas ipak dobija osam puta manje sredstava iz Brisela u odnosu na Bugarsku, sa kojom smo uporedivi po mnogim kriterijumima, i ne može svoj razvoj bazirati samo na lepim rečima koje stižu iz EU – smatra Starović.Foto N. Fifić Sa druge strane, kako kaže, kroz saradnju sa Kinom, Srbija je uspela da zaštiti strateški važne privredne resurse poput Železare u Smederevu i RTB Bora, u čemu nam niko iz EU ne bi pomogao: – Briga koju Kocijančičeva iznosi u pogledu rasta zaduženosti i predaje strateške imovine Kinezima se ne može odnositi na Srbiju, čiji javni dug obračunat po udelu u BDP konstanto opada i trenutno se, za razliku od mnogih zemalja EU, nalazi daleko ispod granice propisane Kriterijumima iz Mastrihta. PROČITAJTE JOŠ: Park prijateljstva u Smederevu koristiće kompanije iz više kineskih provincija EU NEMA DOVOLjNO NOVCA GENERALNA sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže, za „Novosti“, da je EU zabrinuta uplivom Kine u Evropu, jer ona nije prisutna samo u našem regionu, već i u Italiji, Grčkoj, Sloveniji: – Očigledno je da Kina ima novca za infrastrukturne projekte, a tačno je da to nisu klasične investicije, već krediti, pri čemu su zemlje Zapadnog Balakana svesne da to opterećuje njihove ekonomije. EU bi trebalo da ulaže u infrastrukturu našeg regiona, ali za to još nema novca.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike