U „kamenom selu“ na Staroj planini pravi se hleb na način star 7.000 godina

Stručnjaci beogradskog Narodnog muzeja, s kolegama iz Fondacije „Arhitekta Aleksandar Radović“ iz Niša koji već desetak godina proučavaju običaje na Staroj planini, predložiće da izrada „ženskog hleba“ u crepulji uđe u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa.Reč je o postupku izrade hleba za koga postoje dokazi da je star najmanje 7.000 godina, kazala je Tanjugu muzejska savetnica Narodnog muzeja iz Beograda Biljana Đorđević, koja već desetak godina dolazi u Gostušu, poznatu u kao „kameno selo“ jer je sve napravljeno od kamena“, gde proučava ovaj izuzetno arhaičan način pripreme hleba.PROČITAJTE JOŠ – Građani u strahu: Nebo nad Jagodinom se zacrni usred dana, a evo šta je razlog te pojave (FOTO)“Od 2009. godine dolazim u Gostušu i proučavam upravo izradu hleba u ženskoj crepulji. Ženskoj zbog toga što se vekovima unazad ovim poslom bave isključivo žene, nikako muškarci. Ona je izuzetno interesantna za moja istraživanja jer je način na koji su žene na celoj Staroj planini pripremale a i sada ponekad pripremaju hleb izuzetno arhaičan“, rekla je Đorđevićeva.Ona je navela da najstarije crepulje potiču iz neolita, tako da se može reći da je ovaj postupak star bar 7.000 godina.“Nažalost, veoma malo žena danas zna da priprema hleb na ovaj način, a mi pokušavamo da to prezentovanjem mladim naraštajima spasimo od nestanka. I ne samo to, već i da izrada ženskih crepulja na Staroj planini uđe u nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa kao još jedan bitan element“, kaže Đorđevićeva.Ovaj postupak podrazumeva da se najpre od blata, koje se meša s kučinom, pravi posuda za pečenje koja se peče u ognjištu, nakon čega se u nju stavlja umešeno testo koje se odmah prekriva žarom sa ognjišta. Crepulja u kojoj se peče hleb, a koja se i sama peče u ognjištu, naziva se u ovom selu i „ženskom crepuljom“, jer po drevnim običajima, samo žene mogu da pripremaju hleb na ovakav način, i to isključivo neparan broj žena, a crepulja se na kraju, pre pečenja, „dekoriše“ krstom.Baka Vera Manić objašnjava da isključivo žene mogu da prave ovako hleb.“Žene idu na zemlju, gaze zemlju koju mešaju sa vodom i kučinom, formira se crepulja, na kraj se stavi i krst na sredini, zatim se peče u ognjištu. Kada se ispeče crepulja, stavlja se testo koje se pak pokriva žarom sa ognjišta i vrlo brzo se ispeče hleb“, kaže baka Vera, koja sa još nekoliko Gostušanki i danas povremeno pravi hleb na ovaj hiljadama godina star način.Ljubina Nikolić kaže da nema ukusnijeg hleba od hleba napravljenog na ovaj način.“Iako ceo postupak ne obećava, hleb pripremljen na ovaj način je izuzetno ukusan. Nažalost, potrebno je mnogo posla da bi se napravio, ali na kraju dobijate hleb jedinstvenog ukusa kakav se sve ređe može probati“, kaže baka Ljubina.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike