Najbrže vesti u Srbiji

Svete vodicu za prilog,a krste po tarifi

OTVORENA je sezona slava. I popovi su krenuli u pohode. Neki službu obavljaju po cenovniku, a drugi se oslanjaju na volju domaćina. Svećenje vodice u kućama na levoj i desnoj obali Drine, bar u delovima bliže granici Srbije, RS i BiH – nema ustanovljenu, zvaničnu, crkvenu cenu. Sveštenici, kako kaže protojerej-stavrofor Milan Aleksić, starešina lozničke crkve, ne spominju cenu, već vernici, po svom osećaju i mogućnostima, daju onoliko koliko misle da treba. Oni koji su u teškom materijalnom stanju, ističe naš sagovornik, ne samo što ne moraju ništa da daju, već ovdašnji sveštenici od njih neće ni da uzmu novac. – Ovdašnji ljudi za svećenje vodice daju od 1.000 do 1.500 dinara – kaže prota Aleksić. – Imamo dosta vernika kojima smo i lično i kao crkvena opština pomogli da stanu ekonomski na svoje noge. Oni su, i kada su bili u krizi, insistirali na tome da daju novac za vodicu, smatrajući da za to mora da bude para. Slično je u većini parohija Eparhije šabačke, u lozničkom, šabačkom, koceljevačkom, vladimiračkom, bogatićkom kraju, kao i u opštinama Mali Zvornik, Ljubovija, Krupanj i Koceljeva. Bogatiji i vernici koji drže do dobrih odnosa sa crkvom, daju i do 100 evra. Sveštenici u Srbiji idu „u vodice“ dva puta godišnje, za krsnu slavu i uoči Vaskrsa. U susednoj Republici Srpskoj, sveštenici „u vodicu“ idu jednom godišnje. U gradovima to čine odmah posle Nove godine, a u selima ubrzo posle Teodorove subote, tokom časnog posta. U manastiru Tavna, kod Bijeljine, kažu da za vodicu nema cene, sve je na dobroj volji vernika.Foto B.Milošević – Kod nas vernici donose slavsko žito, na dan slave, i taj obred košta 20 konvertibilnih maraka (oko 1.200 dinara) – kaže arhimandrit Lazar Kršić, duhovnik manastira Tavna. – Oni koji nam donose panaiju za umrle ostavljaju 10 KM (600 dinara). Venčanje, sa svadbom, u ovoj bogomolji staje 100 KM (6.000 dinara), a bez svadbe je duplo jeftinije. Krštenje je 50 konvertibilnih maraka (3.000 dinara). Za neke je naplaćivanje po principu „koliko se može“ i „koliko date“ nepovoljno i neprijatno. Ovdašnji ljudi u šali kažu da u toj situaciji slovi nepisano pravilo po kome što više daješ, manje se brukaš. EVRO PLUS U delu Eparhije šabačke nedavno su stvoreni veliki problemi kod dela sveštenstva, kada je nadležni namesnik tražio da za crkvenu kasu daju dva umesto jednog evro po obredu. Situacija se još razrešava, jer nezadovoljni sveštenici smatraju da, s jedne strane, treba da imaju osećaj za vernike, ali i da zato i nadležni u Crkvi treba da imaju razumevanje za njihove kućne budžete, ako im se zakine još po jedan evro po obredu.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike