ZAVRŠEN SAMIT NATO: Spora je bilo, ali potpunog razdora nema

Dvodnevni samit NATO u Briselu je završen, a već posle prvog dana postalo je jasno: spora je bilo, ali potpunog razdora nema, piše danas Dojče vele i dodaje da su nakon ljutitog govora predsednika SAD Donalda Trampa, učesnici samita postigli dogovor o zajedničkoj završnoj deklaraciji.Veliki razdor u NATO, čega su se mnogi nedeljama pribojavali, na kraju je izostao. Donald Tramp nije najavio ni povlačenje iz Saveza, ni povlačenje američkih vojnika iz baza u Nemačkoj, konstatuje Dojče vele.Nakon jutarnje verbalne buke predsednika SAD, kada je na meti pre svega bila Nemačka, on se tokom plenarnog zasedanja zadržao na uobičajenim kritikama. Izdvajanja partnera za odbranu isuviše su mala i svi bi zapravo trebalo da izdvajaju četiri odsto BDP (kao SAD), umesto obećanih dva – što nisu svi ni ispunili.Ali to bi, smatra Dojče vele, pre svega trebalo da se shvati kao neka vrsta šok-poteza – ni od jednog učesnika se ne očekuje da ispuni taj zahtev.PROČITAJTE JOŠ: TRAMPOVA “BUKVICA” ZA NATO: Iza vrata grmelo „Angela moraš da uradiš nešto!“Bez obzira na to, Donald Tramp, prema izjavama učesnika samita, ne dovodi u pitanje opstanak vojnog saveza.Iz krugova francuske vlade kažu da je učesnicima samita Tramp čak uputio pozitivne i konstruktivne poruke. Iz britanskih izvora moglo se čuti i to da se Tramp pozitivno izrazio o Evropi.Donad Tramp.foto Ap„Bilo je diskusije, bilo je razmimoilaženja mišljenja“, rekao je po završetku samita generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenivši da je toga u istoriji Alijanse uvek bilo i da je najvažnije da se na kraju postigne rešenje.To što je dogovoreno, u velikoj meri odgovora zaključcima samita u Velsu 2014. godine. Diplomate NATO nedeljama su pažljivo pripremale zajedničku deklaraciju. Šefovi vlada zemalja-članica potvrdili su da su odlični u tome da u narednih pet godina ostvare cilj o izdvajanju dva procenta bruto nacionalnog proizvoda za odbranu. Dodatnih obećanja nije bilo. Jens Stoltenberg,foto ApBilo je nekoliko konkretnih zaključaka, kao što je poziv Makedoniji da započne pristupne pregovore s NATO, nakon konačnog rešenja spora oko imena. U Irak bi trebalo da bude poslata nova misija za obuku koju će predvoditi Kanada. Od dve nove glavne baze, jedna bi trebalo da bude izgrađena u nemačkom Ulmu. Nemačka vlada pritom naročito naglašava doprinos koji daje za Savez, pored direktnih izdataka za naoružanje. Tako bi trebalo sagledavati veličinu vojnih snaga stavljenih na raspolaganje, kao i uključenost u misije, navodi nemačka strana. Međutim, na cilj od dva odsto Berlin gleda kao na nešto što treba postepeno da se ispuni, a ne ovog trenutka.U završnoj deklaraciji su i uobičajena upozorenja na destabilizujući uticaj Rusije, kojoj se zvanično pripisuje i napad nervnim otrovom u Solsberiju.Merkel,Cipras , foto ApIstaknuta je i zabrinutost zbog pojačanih raketnih testova u Iranu, kao i zbog „destabilizujuće regionalne aktivnosti“ Teherana, što se odnosi na vojno mešanje u Siriji.Onaj ko je očekivao da će Tramp svoje anti-nemačke tirade nastaviti i tokom razgovora s kancelarkom Angelom Merkel u užem krugu – taj se prevario. Nakon pre podneva, kada je neobuzdano, lažnim činjenicama nasrtao na Nemačku, Tramp je ton promenio za 180 stepeni: „Mi (!) imamo veoma dobar odnos sa kancelarkom, fenomanalnu vezu sa Nemačkom, ostvarili ste veliki uspeh i čestitamo vam. I verujem da će se naša trgovina povećati, kao i mnoge druge stvari.“O pitanjima odbrane nije bilo reči. Sastanak s Merkelovom, Tramp je iskoristio za svoju omiljenu temu – evropski i nemački izvoz u SAD. Pritom je bilo reči o automobilima, ali i o farmaceutskim proizvodima, jer predsednik je nedavno uočio problem s visokim cenama lekova u SAD.Angela Merkel je jasno naglasila da Evropi nije u interesu spirala eskalacije kada se radi o trgovini. Ona je podsetila i da će uskoro u Vašington otputovati predsednik Evropske komisije, kada će i biti nastavljeno pregovori o toj temi.Bilo je reči i o migraciji: kancelarka je američkom predsedniku objasnila pokušaj EU da se, kroz partnerstvo sa Afrikom, problemu pristupi u matičnim zemljama migranata. Iznele je i svoj stav o politici Rusije, situaciji u Ukrajini i predsedniku Putinu. Merkelova je naravno odbacila Trampove tvrdnje o nemačkom uvozu energenata iz Rusije: Nemačka dobija samo oko devet odsto energije iz Rusije, a ne 60 do 70 odsto, što je Tramp neposredno pre toga tvrdio.PROČITAJTE JOŠ: Tramp napao Nemačku: Berlin je zbog gasa zarobljenik RusijeRazgovor sa Trampom sumirala je staloženo: rekla je da je zadovoljna što se ukazala prilika za razgovor.Objasnila je da se razgovaralo o ekonomskim prilikama, migraciji, o pitanjima buduće trgovine „i o predstojećim putovanjima predsednika“.Dalja razmena sa SAD je važna „zato što smo partneri i zato što želimo nastavak saradnje“. Više pred mikrofonima novinara nije htela da govori. U svakom slučaju, razgovor je protekao u normalnoj atmosferi, bez daljih ispada Trampa. A on je nemačkoj kancelarki čak preneo i pozdrave svoje porodice.Deluje, primećuje Dojče vele, kao da se za samo jedan dan američki predsednik na samitu NATO vratio na normalnu temperaturu. Pre podne je divlje napadao i optuživao – kasnije je njegov nastup bio u okvirima očekivanog. Razdor između Evrope i SAD je izostao, čega su se pribojavali mnogi.I sastanak Trampa s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom opisan je kao prijateljski i opušten.Makron je inače uspeo da preduhitri predsednika SAD: on će se s predsednikom Putinom videti u nedelju u Moskvi, na finalnoj utakmici Svetskog fudbalskog prvenstva Francuska-Hrvatska. Tramp će se s Putinom sresti dan kasnije, u Helsinkiju, podseća Dojče vele.KITAROVIĆ: USPEŠAN SAMIT, NATO SE FOKUSIRA I NA JUŽNO KRILOHrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović ocenila je danas da je samit NATO-a bio vrlo uspešan, iako je povremeno bio vrlo napet zbog insistiranja predsednika SAD Donalda Trampa da se ubrza povećanje izdvajanja za odbranu.Ona je izrazila zadovoljstvo što se NATO konačno fokusirao i na svoje južno krilo, a ne samo na istok, jer s juga dolaze mnoge pretnje, poput dolaska terorista i radikalnih grupa koje bi radikalizovala naša društva u bilo kojem pravcu, prenosi Hina.“Zato je važno širenje NATO-a, Makedonija je konačno dobila pozivnicu i želimo da se postupak njenog pristupanja završi što pre“, rekla je Grabar Kitarović, dodajući da je razočarana što ponovo nije aktiviran Akcijski plan za Bosnu i Hercegovinu.Ona je rekla da je Trampov zahtev da članica izdvajaju četiri odsto BDP za odbranu bilo iznenađenje jer postoji dogovor o dva odsto do 2024. godine.Navela je i da je razgovarala i s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ali više o regionalnim pitanjima, posebno o stanju u BiH i izborima koji se ove jeseni tamo održavaju, kao i o odnosima Hrvatske i Srbije.Grabar Kitarović je dodala da je u vezi s pitanjem migracija potrebno strpljenje, da bi to čak moglo postati i egzistencijalno pitanje Evropske unije ukoliko dođe do daljeg razdora.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike