Vudro Vilson isteran sa Prinstona, „ukidaju“ Džona Vejna, Servantes postradao greškom: Evo kako izgleda obračun „levičara“ sa nacionalnom istorijom u SAD

ŠKOLA javnih i međunarodnih poslova Univerziteta Prinston više se ne zove po Vudru Vilsonu, 28. predsedniku SAD. Upravni odbor fakulteta u subotu je objavio ovu odluku na veb-sajtu dodajući (da se po „prijatelju“ Mihajla Pupina i svih Srba) više neće zvati ni studentski paviljon na prestižnom fakultetu gde je američki predsednik diplomirao 1879. Greh Vilsona je, kako se navodi, „rasističko razmišljanje i politika“ u vreme kada se naučnici, studenti i svršeni diplomci sa „Aj-vi škole“ moraju čvrsto zalagati u borbi protiv biča rasizma u svim njegovim oblicima“… Konkretno, u mandatu predsednika koji je vladao od 1913. do 1921. u Beloj kući je prikazan film o Kju-klus-klanu „Rođenje nacije“ poslednje godine njegovog mandata.U okrugu Orindž, u Kaliforniji, demokrate traže izbacivanje imena i statue filmske legende Džona Vejna sa okružnog aerodroma koji nosi njegovo ime – zbog glumčevih rasističkih uverenja. „LA tajms“ objavljuje da su prošle nedelje „gradski oci“ osudili Vejnove „rasističke i netrpeljive izjave“ date u intervjuu za „Plejboj“ iz 1971. i stali na stanovište da mu 2020. više nije mesto u američkoj istoriji. O prošlonedeljnom izlivu ludila u SAD, u „ime političke korektnosti“ „San Francisko kronikl“ piše da su demonstranti u ovom gradu oskrnavili pa srušili statuu Migela Servantesa, autora „romana nad romanima“ – „Don Kihot“, misleći da je bio konkvistador koji je ubijao urođenike. U stvari, slavni Španac je i sam bio rob pet godina pošto su ga u Mediteranu 1575, na španskoj trgovačkoj lađi, zarobili muslimanski gusari i držali u Alžiru. Sličnu sudbinu zadnje nedelje juna doživeo je i spomenik Hansu Kristijanu Hegu, koji je srušen u Viskonsinu jer „protestanti vrline“ nisu znali da je ovaj bio borac protiv ropstva koji je ratovao u miliciji koja je napadala konvoje trgovaca robljem. I na kraju – Sijetl. Jedini spomenik koji je ostao netaknut u utvrđenju demokrata (i Bila Gejtsa), gde Antifa ima već mesec dana svoju republiku, jeste spomenik vođi svetskog proletarijata Vladimiru Iljiču Lenjinu. Niko ne može da objasni fenomen! Trka između zakonodavaca u Beloj kući, koji su pripremili akt na osnovu koga onima koji uništavaju spomenike iz prošlosti preti kazna do 10 godina i „amorfne“ Antife i pokreta „Blek liv meters“ ulazi u foto-finiš. Od 25. maja i smrti Džordža Flojda u Mineapolisu, „ogorčeni“ aktivisti za ljudska prava uništili su ili „primorali“ vlasti da uklone 230 spomenika i memorijala od nacionalnog značaja iz istorije SAD, među kojima su i 24 statue Kristofera Kolumba, predsednika Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Endru Džeksona… smatrajući ih „nedostojim“ američke demokratije. U isto vreme, preimenovano je na stotine raznih institucija u SAD koje su nosile imena ličnosti za koje današnja intelektualna Amerika smatra da nisu mislili i delovali ispravno. Džon Vejn i Lenjin OD HARVARDA DO TRAMPA PRAKTIČNO od danas ukaz predsednika Donalda Trampa treba da dobije nacionalnu nadležnost koja predviđa sankcije i za lokalne vlasti koje „nisu u stanju da zaustave vandale“. Kada se „podvuče crta“, videće se i kompletna šteta, mada je svima jasno da „pokret otpora“ u stvari ide sa „najelitnijih fakulteta“.Spomenik Servantesu Kako podseća američka štampa, Harvard, prva visokoškolska ustanova u Americi, osnovana 1636, tokom prvih 150 godina „opsluživan je robovima“. Ilaja Jejl, osnivač istoimenog fakulteta iz Njuhevena, bio je trgovac robovima. Glavni američki univerziteti – Prinston, Braun, Dartmout, Rudžers, Vilijams… – natopljeni su znojem i krvlju Afrikanaca. Napredni levičari koji stoje iza najnovije „političke korektnosti“ u SAD dolaze upravo sa „elitnih“ fakulteta sa nekom novom političkom agendom.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike