Vajld, vajld, veb – Volstrit dilema Donalda Trampa i roboti ubice na ulicama San Franciska

Toliko buke ni oko čega. Glasovima naroda, Vox populi je, smatra Mask, Vox Dei, bivši američki predsednik Donald Tramp vraćen je na Tviter.

Međutim, Donald Tramp, koji je direktno komunicirao s pristalicama upravo na Tviteru, sve dok mu nalog nije ukinut, nije na popularnoj platformi napisao ni slovo. 

Tramp za to ima dovoljan razlog, njegova društvena mreža – Truth Social. Ona bez njega ne postoji.

Kaže i da nema interes da se vraća na Tviter. Vrlo verovatno zbog para.

Kako objašnjava Džoš Taker, profesor na Univerzitetu Njujork za Bi-Bi-Si, Trampova kompanija koja je napravila Truth Social spojila se sa kompanijom Digital World Acquisition Corp koja trguje na berzi. To je kompanija za akviziciju posebne namene (Spac) ili način da se ubrza često spor proces izlaska privatne kompanije na berzu. Jednostavno rečeno, to znači spajanje kompanije koja nije na berzi sa onom koja jeste.

To što se te dve kompanije još nisu spojile nije sprečilo investitore da gomilaju novac u Digital World Acquisition Corp – svi spekulišu da će posao proći. Kompanija je trenutno procenjena na više od 800 miliona dolara. Uzimajući u obzir da bi Digital World Acquisition Corp posedovao samo oko četvrtinu kompanije koja je napravila Truth social, Trampova spojena kompanija vredela bi najmanje tri do četiri milijarde dolara, kaže Majkl Olrog.

"On bi posedovao ogromnu većinu. On bi verovatno posedovao 70 ili 80 odsto", ističe Olrgo, specijalista za "spac" kompanije.

Ako sve prođe, to bi poslovni poduhvat učinilo jednim od najuspešnijih u karijeri Donalda Trampa, navodi Bi-Bi-Si, i dodaje da je ključ za održavanje visoke vrednosti akcija da bivši predsednik ostane na Truth Social platformi, i to isključivo na njoj.

Umesto da jednostavno ljudi mogu da ulažu u Truth Social, ljudi kupuju akcije Digital World Acquisition Corp kao način ulaganja u samog bivšeg predsednika. Reč je o takozvanim "mim akcijama", kaže Majkl Klausner, profesor prava na Univerzitetu Stanford. To su akcije  kompanije koje imaju mnogo malih investitora, koji su onlajn ili pratioci društvenih medija, koji mogu da podignu i snize cene akcije.

Klausner kaže da su mnogi koji su investirali u tu kompaniju pristalice samog Trampa.

"Oni misle da će Trampovo ime vezano za nešto biti vredno", kaže Klausner.

Akvizicija te dve kompanije je način da sam Tramp izađe na berzu. 

Okamova oštrica Ilona Maska 

Zato je i vraćanje Donalda Trampa na Tviter, kako je "presudio narod", za Ilona Maska značio vrlo dobar način da usmeri pažnju na tu novokupljenu mrežu. Pa šta ako Donald Tramp ne tvituje, obnarodovali smo demokratiju, možda je bila ideja Maska.

"Sve više i više tokom vremena, kako se budemo približavali istini, Tviter će zavređivati poverenje ljudi", pisao je skoro Mask. Ali, najzabavniji ishod svega je, tvrdi, njegova varijanta Okamove oštrice.

Princip Okamove oštrice podrazumeva da ako su svi ostali kriterijumi u donošenju zaključaka jednaki, najjednostavnije rešenje je najbolje. Vratiti Trampa bio je prilično jednostavan potez, moguće i unapred predviđen.

Međutim, "oštri" Mask odlazi korak dalje i najavljuje još jednu novinu – ne plavi bedž, već tri bedža.

Mask navodi da bi Tviterov program za označavanje mogao da bude ponovo oživljen 2. decembra, sa novom procedurom za proveru individualnih identiteta kako bi se rešili problemi lažnog predstavljanja.

Novi proces ručne autentifikacije opisuje kao "bolan, ali neophodan". Verifikovane oznake za potvrdu takođe će biti proširene dodatnim bojama – zlatnom za kompanije, sivom za vlade i originalnom plavom za individualne naloge.

Iz čitave kakofonije i dalje nije izvesno šta bi moglo da proizađe – novi Tviter, njegov pad ili početak sunovrata društvenih mreža onakve kakve ih danas poznajemo. Istorija, govorio je Borhes, voli ponavljanja. 

Ko se danas seća Orkuta, platforme koju je lansirao i ugasio Gugl, Six Degrees-a, Friendster-a, AOL-a, Hi5 ili Buzz-a, preminulog Guglovog servisa. Moguće je da slična sudbina čeka i Tviter, ili Fejsbuk, za koji se već odavno šuška da umire, polako, ali sigurno. 

Problem sa Volstrita za Fejsbuk je što to više nije priča o neprekidnom rastu. Do ove godine, to je jedino što se zna. Najsporija godina kompanije za rast prihoda bila je pandemijska 2020, kada je i dalje porasla za 22 odsto. Analitičari ove godine predviđaju pad prihoda, a Zakerberg otpušta 13 odsto zaposlenih.

Sve više ta mreža liči na, kako primećuje Izabel Sloun u Njujork tajmsu, "grad duhova divljeg zapada u kome se kotrlja isušena trava po sušnom pejzažu".

Mreže su evoluirale u medije, i donele mnogo korisnog, pre svega u "kreatorskoj ekonomiji", ali zato možda danas svedočimo njihovom regresiranju. Ef-Ti-Eks, jedna od dve najveće platforme za trgovinu kriptovalutama proglasila je bankrot, što će verovatno, procenjuju analitičari, dovesti do veće regulacije trgovine digitalnim novčićima. Regresija, zar ne.

Jer ideja da smo svi povezani, jednostavno ne uspeva. Sve deluje više kao stvar koja deli, polarizuje, a lažne informacije su fantastično optimizovane za deljenje. Velike platforme su razumele da što je sadržaj emocionalniji, više se deli, a onda donosi i više novca.

I kada se shvatilo da to može da donese više štete nego koristi, bilo je prekasno. Sada, čini se, dolazi do novog trenda, do toga da se polako ona "otvorena" javnost polako zatvara u privatne "rezervate", u mnogo više malih mreža, nešto nalik onome što se na Tviteru naziva "Krugovi". 

"Najviše što ću učiniti za tebe je skrolovanje. U stvari, volim skrolovanje. Osećam kontrolu kada skrolujem. Volim da imam kontrolu", napisao je na Medijumu Džajls Vilson u "Pravilima autokrate za veb". Možda će zato kontrola, ali kontrola koju imaju korisnici, biti ključna reč 2023. 

Robokap na ulicama San Franciska 

Na dronove smo već odavno navikli, ali gde bi stvari mogle da odu, govori i jedan gotovo bizaran primer iz San Franciska. Policijska uprava tog grada predložila je da joj se dozvoli upotreba robota sa "smrtonosnom snagom" prilikom reagovanja na incidente.

U dokumentu se navodi kako odeljenje predlaže da koristi kolekciju robota, kojih je ukupno 17, iako 12 nije u funkciji. Noviji roboti, Remotek tog odeljenja imaju opcioni sistem naoružanja, a model F5A može puniti čaure za sačmarice.

KinetiK Talon, takođe, može da nosi naoružanje. Model koji koristi američka vojska može da se modifikuje tako da se dodaju mitraljezi i bacači granata, navodi Verdž.

Predlog policije San Franciska bi omogućio robotima da ubijaju ljude "kada je rizik od gubitka života za građane ili službenike neminovan i nadmašuje bilo koju drugu opciju sile koja je dostupna".

Kako navodi Verdž, prvobitna verzija nacrta nije pominjala smrtonosnu silu sve dok član gradskog nadzornog odbora nije dodao da se "roboti ne smeju koristiti za silu protiv bilo koje osobe".

Odeljenje je izbacilo frazu i preformulisalo je u izjavu koja opravdava smrtonosnu silu suočenu sa neposrednom opasnošću i nedostatkom drugih opcija, navodi Mišon lokal.

Ništa mnogo čudnije od šišanja u metaverzumu, a i to dolazi. Ko zna šta sve tek donosi Deda Mraz.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike