UN ponovo podsećaju da je pravo na mirne proteste osnova demokratije

Komitet UN za ljudska prava danas je ponovo istakao „pravo na mirne proteste“ i upozorio da se bezbednosni ili zdravstveni izgovori koriste radi ometanja tog osnovnog prava.

„U ovom periodu kada događaji poput pandemije Kovida-19 postavljaju izazove bez presedana i kada globalni protesti u znak podrške pokretu Black Lives Matter ilustruju važnost (prava na proteste)“, Komitet UN za ljudska prava je objavio uputstva u kojima se precizira koncept „mirnog okupljanja“ i dužnosti vlada, navodi se u saopštenju.

Komitet UN za ljudska prava, nezavisno telo sastavljeno od 18 stručnjaka, odgovorno je za proveru primene Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, čiji član 21 potvrđuje pravo na mirne proteste.

„Učešće na mirnim okupljanjima radi iznošenja mišljenja, radi proslavljanja ili iznošenja zahteva, jeste osnovno ljudsko pravo“ i predstavlja „osnov demokratskog društva“, izjavio je izvestilac Kristof Hajns (Ćristof Heins).

On je objasnio da „svi, deca, stranci, žene, radnici migranti, tražioci azila i izbeglice, imaju pravo na mirne demonstracije u više oblika – na javnim ili privatnim mestima, na otvorenom ili u zatvorenom prostoru“.

Komitet podseća vlade na njihovu dužnost da omoguće mirna okupljanja i da zaštite demonstrante, a da im ne zabranjuju okupljanja bez izričitog opravdanja.“Uopšteni razlozi poput javnog reda ili javne bezbednosti ne predstavljaju čvrstu osnovu za zabranu mirnih okupljanja“, naveo je Hajns.

U uputstvima Komiteta je navedeno i da demonstranti imaju pravo da nose maske i kapuljače, da vlade ne mogu da prikupljaju lične podatke kako bi zastrašile demonstrante ili blokirale internet.

Komitet takođe ističe pravo novinara i posmatrača iz udruženja za ljudska prava da pokrivaju i dokumentuju skupove, „uključujući skupove koji su zabranjeni i nasilni“.

Usled pandemije korona virusa koja je odnela više od 650.000 života širom sveta, brojne vlade su zabranile okupljanja izvan određenog broja ljudi.

Demonstracije u SAD, nakon ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda u maju, nastavljene su u više gradova i često se završavaju sukobima sa snagama reda.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike