Umesto jednog zida, danas ima desetine novih: Tri decenije pada gvozdene zavese

SLIKA rušenja Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine živa je i 30 godina posle uklanjanja Gvozdene zavese, simbola podeljene Nemačke, Evrope i višedecenijskog hladnog rata. Tada su – zajedno sa hiljadama ponovo ujedinjenih, razdraganih Nemaca, na ruševinama barijere koja ih je decenijama posle Drugog svetskog rata delila i razapinjala između Istoka i Zapada – slavile Evropa i cela planeta. Govorilo se o „kraju istorije“ u novom, ujedinjenom, globalizovanom svetu. U tim trenucima euforije i probuđenih nada bilo je teško zamisliti da će istorija krenuti u sasvim suprotnom smeru. Danas, tri decenije posle jedne od najupečatljivijih slika 20. veka, gledamo kako se ređaju nove cigle i kako se bodljikave žice razvlače uzduž i popreko, duž ukupno 40.000 kilometara dugih novih barijera, što je jednako obimu planete. Umesto srušenih 160 kilometara Berlinskog zida, jednog od ukupno 15 te 1989. godine, narednih decenija je, primećuje politikolog Elizabet Valet, izgrađeno, ili najavljeno, 70-75 novih. PROČITAJTE JOŠ: Tramp napao “svetske tirane” na godišnjicu rušenja Berlinskog zida Države članice Evropske unije i šengenskog prostora su od devedesetih godina prošlog veka podigle skoro 1.000 kilometara zidova, šest puta dužih od Berlinskog zida, sprečavajući ulazak migranata. S druge strane Atlantika uzdiže se „Trampov zid“ na granici SAD i Meksika, na Bliskom istoku se izdiže „bezbednosna ograda“ između Izraela i Zapadne obale, u Africi ograda oko španskih enklava u Maroku, dok Korejsko poluostrvo ostaje podeljeno između dve države istog naroda. Nekadašnje ushićenje ujedinjenjem sve brže nagriza gorak ukus podela, uzdizanjem vidljivih i nevidljivih barijera koje se podižu kao odgovor na izazove globalizacije, od terorizma i migracija do siromaštva. One podignute u bivšoj Jugoslaviji, nedugo posle pada Berlinskog zida, bile su prvi nagoveštaj tog trenda. – Mnogi su se nadali da će taj 9. novembar 1989. označiti novu eru saradnje i otvaranja granica. Čini se da se 30 godina kasnije desilo potpuno suprotno, jer svet na probleme međunarodne bezbednosti odgovara zidovima, militarizacijom i izolacijom – navodi holandski Transnacionalni institut. Ekonomska moć na istoku Nemačke do 2018. godine jeste porasla na 75 odsto nivoa na zapadu zemlje od 1990, pa je vlada kancelarke Angele Merkel odlučila uoči 30-godišnjice pada Berlinskog zida da većinu Nemaca oslobodi poreza na solidarnost uvedenog posle ujedinjenja za podršku razvoju siromašnijeg, istočnog dela: – Danas je značajan dan na putu ka ostvarenju nemačkog jedinstva. Troškovi ponovnog ujedinjenja u velikoj meri su privedeni kraju – saopštio je nedavno ministar finansija Olaf Šolc. No, u Nemačkoj se i dalje govori o kulturnim razlikama istočnih i zapadnih Nemaca, koje se opisuju kao „zid u glavi“. Ankete pokazuju da se čak 57 odsto istočnih Nemaca još osećaju kao građani drugog reda. Tek 38 odsto Nemaca na istoku smatra da je ujedinjenje uspeh. – Tri decenije posle pada Berlinskog zida građani nekadašnje Istočne Nemačke većinom se osećaju kao građani drugog reda, mada se beleže ekonomski pomaci – zaključuje se u izveštaju nemačke vlade o stanju u Nemačkoj posle ujedinjenja. Nezadovoljstvo se najočiglednije iskazuje različitim izbornim rezultatima na istoku i zapadu. Vodeće Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Socijaldemokratska stranka (SPD) poslednjih godina doživele su drastične gubitke na istoku, dok je desničarska populistička Alternativa za Nemačku ojačala. Drezden je čak proglasio alarmantno stanje zbog širenja nacizma u društvu, uprkos upozorenjima Merkelove da razočaranje i nezadovoljstvo nemačkom vladom ne daju pravo na mržnju. Optimizam ujedinjenja posle raspada SSSR i Varšavskog pakta, plišane revolucije u Češkoj, pada komunističkog režima Nikolaja Čaušeskua u Rumuniji i pomirenja Zapada i Istoka, koji je zaiskrio posle pada Berlinskog zida širom evropskog kontinanta, 30 godina kasnije se gasi ogradama, i žičanim i trgovinskim. Pokušaj spajanja „dve Evrope“ koje je nekad odvajala gvozdena zavesa postaje sve neizvesniji. Predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer zahvalio je pismom bivšem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu, istakavši da mirno ujedinjenje Nemačke i okončanje podele Evrope ne bi bili mogući bez hrabrih i ljudskih odluka koje je poslednji lider SSSR doneo 1989. Ali, dodao je, ipak nisu ispunjene sve nade od pre tri decenije: – Najviše boli stanje nemačko-ruskih i evropsko-ruskih odnosa. Važno je ne prepustiti se otuđenju koje poslednjih godina raste – zaključio je on. PROČITAJTE JOŠ: Fon der Lajen: NATO je sjajni zaštitnik slobode Dok jedna od „starih“ članica, Velika Britanija, upravo odvaja međe od ostatka evropske familije, kasnije pridošli članovi porodice sa istoka dižu bedeme. Poljska, Češka i Mađarska, koje ove godine obeležavaju mnogim manifestacijama pad Berlinskog zida, u kome su videle perspektivu boljeg života u odnosu na onaj u Varšavskom paktu, sada duž granica razvlače ograde s bodljikavom žicom. Uprkos prvobitnom evroentuzijazmu, sada su one dvostruko pritisnute, koliko migrantima, toliko i tužbom Suda pravde Evropske unije da su prekršile evropske zakone kada nisu primale izbeglice po izglasanim kvotama. Malo im pomažu tvrdnje da obaveze po kvotama nije ispunila ni većina ostalih članica EU i žalbe da je diskriminacija to što je Evropska komisija tužila samo ove tri nove članice. – Pre 30 godina ljudi su se radovali gledajući kako je moguće srušiti granice, ujediniti ljude. Danas se vraćamo vremenu kada političari dižu zidove straha i podela – kaže Nik Bakston iz Transnacionalnog instituta. Učesnik revolucije 1989, kasnije predsednik ujedinjene Nemačke, Joakim Glauk spoznaje da vlade moraju da postave okvire kako bi smirile strah naroda. Globalizovani svet podstakao je želju za otvaranjem, ali su njene negativne strane podstakle i nagone za uređenošću granica nacionalnog suvereniteta. – Granice nikada nisu iščezle, sem na mentalnoj mapi evropskih putnika – tvrdi u knjizi „Povratak granica“ francuski geograf i bivši ambasador Mišel Fuše, ističući da nestanak granica ukida države, a svet bez granica je, smatra on, varvarski svet. Protivnici zatvaranja u nacionalne okvire kritikuju pojačanu „militarizaciju“ granica, uz populizam koji unutar njih pothranjuje strah naroda za nacionalnu ekonomiju i socijalnu sigurnost, uz dodatno naoružavanje. Oni koji su, kao svedoci istorije, iskusili život iza gvozdene zavese, danas uživaju u slobodama koje je donelo rušenje Berlinskog zida. Ali, ipak, nisu sasvim srećni, jer su im očekivanja izneverena. Pravi početak novog, pravednijeg poretka je izostao, dok su podele ne samo ostale, već su se preteći i – produbile. MERKEL: EVROPA DA BRANI DEMOKRATIJU Nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala je Evropu da brani „slobodu i demokratiju“ koje su sve više na udaru. „Vrednosti na kojima počiva Evropa, sloboda, demokratija, jednakost, pravna država i ljudska prava, ne podrazumevaju se i uvek ih treba braniti“, rekla je Merkelova na proslavi 30 godina od pada Berlinskog zida u Crkvi pomirenja. Ta crkva je izgrađena na mestu stare crkve koju je komunistička istočnonemačka vlada srušila jer se nalazila na „ničijoj zemlji“ između Istočnog i Zapadnog Berlina. „U budućnosti je neophodno delovanje. Berlinski zid pripada prošlosti i uči nas da nijedan zid koji ograničava ljude i slobodu ne može biti dovoljno visok ni dovoljno dugačak da se ne može preći“, rekla je Angela, i sama rođena u Istočnoj Nemačkoj. Ona je navela da to „važi i za istok i za zapad“. Kancelarka je položila ružu na ostatke zida u ulici Bernauer. Sa Angelom Merkel su bili predsednici Mađarske, Poljske, Češke i Slovačke. MAS: MEĐUNARODNO PRAVO GUBI TEREN Šef nemačke diplomatije Hajko Mas takođe je iskoristio u Berlinu priliku da apeluje na evropsko jedinstvo. – Moć se udaljava od Evrope, autoritarni modeli su u usponu, SAD su sve više okrenute sebi, a međunarodno pravo gubi teren. To znači da ćemo morati da prevaziđemo neke od naših omiljenih nacionalnih tabua. Posebno ovde u Nemačkoj. Ali sada je trenutak da se to uradi – istakao je šef nemačke diplomatije. PROČITAJTE JOŠ: Reč koja je srušila jedan svet MAKRON: HRABROST LjUDI SRUŠILA BARIJERU Predsednik Francuske Emanuel Makron je na godišnjicu pada Berlinskog zida pozvao ljude da budu „dostojni obećanja“ od pre 30 godina. – Pre 30 godina Berlinski zid nije pao. On je bio srušen hrabrošću hiljada žena i muškaraca željnih slobode. Oni su otvorili put ka ujedinjenju Nemačke i jedinstvu Evrope – naveo je Makron na „Tviteru“, u poruci na francuskom i nemačkom. Makron će danas doputovati u Berlin na sastanak s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Frank-Valterom Štajnmajerom. GORBAČOVA SE SETILI SAMO U PISMU Nemačka kancelarka Angela Merkel je u svom govoru povodom 30. godišnjice pada Berlinskog zida izjavila da je 9. novembar bio sudbonosan dan za nemačku istoriju, ali ona ni u jednom trenutku nije spomenula ulogu Sovjetskog Saveza niti njenog poslednjeg lidera Mihaila Gorbačova u ujedinjenju Nemačke, prenose ruski mediji. Ruski mediji navode da je predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer uputio pisanim putem zahvalnost Mihailu Gorbačovu za njegov doprinos ujedinjenju Nemačke i izrazio žaljenje zbog situacije u aktuelnim rusko-nemačkim i rusko-evropskim odnosima. „Mi nismo zaboravili i nikada nećemo zaboraviti činjenicu da do mirnog ujedinjenja moje zemlje ne bi došlo bez odvažnih i ljudskih odluka koje ste vi lično doneli“, zaključio je on. ISTORIJA PODELjENOG GRADA * UPRKOS namerama okupacionih sila posle Drugog svetskog rata da zajednički upravljaju Nemačkom, hladnoratovske napetosti 1949. godine dovode do ujedinjenja francuske, britanske i američke zone u zapadnu, Saveznu Republiku Nemačku, isključivši istočnu sovjetsku zonu koja je postala Nemačka Demokratska Republika. * GRANICA dve Nemačke je samo u Berlinu ostala otvorena, pa je oko dva i po miliona istočnih Nemaca prešlo na zapad. Kako bi to zaustavila istočnonemačka vlada Valtera Ulbrihta, uz odobrenje sovjetskog vođe Nikite Hruščova, podiže zid 1961. godine, deleći Berlin. Čekpoint „Čarli“, nazvan po slovu C NATO vojne abecede, bio je jedini prelaz za strance i savezničke trupe tokom podele Berlina. Ostala dva prelaza su se bili „Alfa“ i „Bravo“. * UPRKOS dvostrukoj zidnoj barijeri, između koje se nalazila zona vojnog patroliranja, oko 5.000 Nemaca sa istoka Berlina je uspelo da pređe na zapad. Između 192 i 239 Nemaca sa istoka taj pokušaj je platilo životom. * SLABLjENjEM SSSR, klima se menjala u celom Varšavskom bloku, pa Mađarska 23. avgusta 1989. godine uklanja pogranična ograničenja sa Austrijom, kad je 13.000 istočnih Nemaca pobeglo kroz Mađarsku. Ubrzo masovne demonstracije protiv vlade u Istočnoj Nemačkoj dovode 18. oktobra 1989. do ostavke dugogodišnjeg vođe Istočne Nemačke Eriha Honekera, koji je uveravao da će Zid stajati „još sto godina“. Pad Berlinskog zida 9. novembra bio je prvi korak ka ujedinjenju Nemačke 3. oktobra 1990.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike