Um bez premca otišao među zvezde

KAD se suočite s mogućnošću prerane smrti, shvatite da je život vredan življenja i da je mnogo toga vredno truda! Baš ovako kako je napisao u svojoj autobiografiji „Kratka povest mog života“, Stiven Vilijem Hoking je i živeo, a u sredu rano ujutro, u 77. godini, preselio se među zvezde, u neku drugu kosmičku dimenziju. Najbriljantniji kosmolog našeg doba, životom i delom, postao je „najupečatljiviji kontrast u nauci – imao je potpuno atrofirano telo i um bez premca“. Pet i po decenija prkosio je medicini, postao najpoznatiji fizičar sveta, razotkrio neke od najzamršenijih tajni kosmosa… Vest da je preminuo vodeći teorijski fizičar današnjice munjevito je obišla svet. Primljena je gotovo s nevericom, jer je ovaj engleski genije postao simbol neuništive nade u život. Kako je 55 godina živeo, s neuromotoričkom bolešću, amiotrofičnom lateralnom sklerozom (ALS), lekarima nikada nije bilo jasno. Ali bolest koja je sputavala njegovo telo bila je slabašna naspram snage njegovog uma. – I ne treba da postoji granica ljudskog delovanja – rekao je Hokins marta 2015. godine, u ekskluzivnom intervjuu „Večernjim novostima“ koji nam je omogućen zahvaljujući distributerskoj kući „Taramaunt“. – Mi smo svi različiti, a koliko god život loše izgledao uvek postoji nešto što možete da uradite, i uspećete u tome. Dok postoji život, postoji i nada. A, život Stivena Hokinga, počeo je simboličnim preplitanjem vremena, prostora i nauke. Rođen je 8. januara 1942. godine, tačno 300 godina posle Galilejeve smrti. Pročitajte još – Stiven Hoking: Zapad se zanosi Trampom, dok nam preti prava katastrofa MEJ O HOKINGU: GENIJALNI UM, VELIKI NAUČNIK, INSPIRACIJA – Pretpostavljam da je tog dana rođeno oko dve stotine beba, ali nije mi poznato da li se ijedna od njih zanimala za astronomiju – napisao je Hoking u svojoj autobiografiji. – Rođen sam u Oksfordu, iako su moji roditelji živeli u Londonu. Do toga je došlo zbog prećutnog sporazuma između nas i Nemaca: da oni neće bombardovati Oksford i Kembridž ako mi ne bombardujemo Hajdelberg i Getingen. U rodnom gradu, na čuvenom univerzitetu, Hoking je diplomirao teorijsku fiziku, a doktorirao je na Kembridžu sa radom iz teorije relativnosti. Na ovom univerzitetu nastavio je akademsku karijeru. Član Kraljevskog društva postao je 1974, a profesor matematike 1979. Kao student, u 21. godini suočio se sa teškom bolešću koja brzo onesposobljuje, ograničava kretanje i govor, i lekarskom prognozom da će živeti još nekoliko godina. Ali nije se predao.TEORIJA SVEGA Hoking je 25. marta 2015. godine dao ekskluzivni intervju „Večernjim novostima“, kao jedinom mediju koji je odabrao sa prostora Balkana. Na pitanje kako ćemo znati da smo pronašli teoriju svega, odgovorio je: – Trenutno imamo dve protivrečne teorije: opštu teoriju relativnosti, koja upravlja svemirskim razmerama, i kvantnu teoriju – na mikro, subatomskom nivou. Teoriju svega ćemo pronaći kada nađemo onu koja uklapa obe pomenute i kada to bude potvrđeno istraživanjima. Čitavog života uzbuđivao je i zbunjivao svet. Sa stanovišta medicine bilo je nemoguće da radi to što je radio više od pola veka. Da raspravlja o postojanju Boga, da se uzrujava i upozorava čovečanstvo povodom istraživanja o veštačkoj inteligenciji, pogotovo ne da prisustvuje dodeli Bafta nagrada, pohvali film „Teorija svega“ o svojoj životnoj borbi, i zatim preko „Fejsbuka“ čestita nagradu Oskar Ediju Redmejnu, glumcu koji ga je igrao. Njegov život opisan je u filmu „Teorija svega“ 2014. godine, a knjigu „Kratka istorija vremena“ objavio je 1988. godine. Prodata je u više od 10 miliona primeraka. – Kolege vide u meni samo fizičara, dok sam za najšire slojeve verovatno postao najpoznatiji naučnik na svetu – pisao je Hoking. – Do toga je došlo delom i zato što naučnici, izuzev Ajnštajna, nisu poznati kao rok zvezde. Mojoj popularnosti doprinela je i činjenica da odgovaram stereotipu o geniju invalidu. Ne mogu da se maskiram perikom i tamnim naočarima – invalidska kolica bi me odala. Govorio je i da je imao sve razloge da bude srećan, jer ima troje divne i ostvarene dece i uspešnu naučnu karijeru. Nije dobio Nobelovu nagradu, ali jeste jednu, među fizičarima, daleko prestižniju – nagradu za fundamentalnu fiziku. Rezervisao je i mesto za let u svemir „Virdžin galaktikom“. Ostvarenje te želje nije dočekao… Intervju koji je Hoking dao „Novostima“IKONA MODERNE NAUKE – Svojim radovima, profesor Hoking nam je ostavio izuzetno nasleđe, kao i smernice za istraživanja u budućnosti – kaže prof. dr Anđelka Kovačević, šef Katedre za astrofiziku Matematičkog fakulteta u Beogradu. – Prvi je postavio kosmologiju kao uniju teorije relativnosti i kvantne mehanike, otkrio je Hokingovo zračenje iz crnih rupa… Napisao je mnogo knjiga, a zaslužan je i za popularizaciju nauke preko TV serija i naučno-popularnih filmova. Profesor Hoking je, zapravo, ikona moderne nauke.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike