U Avganistanu počinju istorijski mirovni pregovori

Posle 19-godišnjeg sukoba, zaraćene strane u Avganistanu danas počinju dugo očekivane pregovore u Dohi u potrazi za trajnim mirom koji će obezbediti i povlačenje američkih i NATO trupa posle skoro 19 godina.

Uglavnom svečano otvaranje u zalivskoj državi Katar, gde avganistanski talibanski pobunjenici održavaju političku kancelariju, najnovije je u naletu diplomatskih aktivnosti Trampove administracije uoči američkih predsedničkih izbora u novembru.

Pokretanje unutaravfganistanskih razgovora u subotu, kojima će prisustvovati i američki državni sekretar Majk Pompeo, dolazi posle priznanja Izraela od strane dve zalivske države – Bahreina juče i Ujedinjenih Arapskih Emirata ranije ovog meseca, uz posredovanje SAD-a.

U Dohi će na razgovore učestvovati pregovarači koje je imenovala avganistanska vlada i talibanska 21-člana delegacija.

Polse svečanog otvaranja, strane će pokušati da se pozabave teškim pitanjima, uključujući uslove trajnog prekida vatre, prava žena i manjina i razoružavanje desetina hiljada talibanskih boraca i milicija lojalnih zapovednicima.

Očekuje se da će strane razgovarati o ustavnim promenama i podeli vlasti.

Među vladinim pregovaračima su i četiri žene koje se zaklinju da će sačuvati ženska prava u bilo kojem sporazumu o podeli vlasti sa fundamentalističkim talibanima. To uključuje pravo na rad, obrazovanje i učešće u političkom životu, sve što je bilo uskraćeno ženama za vreme petogodišnje vladavine talibana.

Talibane je 2001. godine zbacila koalicija predvođena SAD-om zbog utočišta Osame bin Ladena, idejnog vođe terorističkih napada na Sjedinjene Države 11. septembra.

Unutar-avganistanski pregovori predviđeni su mirovnim sporazumom koji je Vašington potpisao sa talibanima 29. februara. Tada je taj dogovor proglašen najboljom šansom za postizanje mira u Avganistanu.

Pregovori je trebalo da počnu u julu, ali nisu zbog sporog spovođenja dogovora o oslobađanju zatvorenika, postignutog mirovnim sporazumom prema kome se avganistanska vlada obavezala da oslobodi 5.000 talibanskih zatvorenika, a talibani 1.000 članova vladinog i vojnog osoblja.

Politička previranja u Kabulu dodatno su odložila razgovore dok su se avganistanski predsednik Ašraf Gani i njegov rival na kontroverznim predsedničkim izborima Abdulah Abdulah sukobljavali oko toga ko je pobedio, obojica su proglasili pobedu.

Američki državni sekretar Majk Pompeo upozorio je juče da će dugo očekivani pregovori zaraćenih strana u Avganistanu verovatno biti teški, ali je naglasio da su oni jedini način da zemlja krene napred posle višedecenijskih sukoba.

„Trebalo nam je više vremena nego što smo želeli, ali očekujemo da će u subotu ujutru, prvi put posle skoro dve decenije, Avganistanci koji sede za stolom zajedno biti spremni za vođenje pregovora o tome kako kako pokrenuti svoju zemlju napred kako bi smanjili nasilje i osigurali ono što narod Avganistana traži“, rekao je Pompeo u avionu na putu za Dohu.

Američki predsednik Donald Tramp obećao je pre predsedničkih izbora 2016. godine povlačenje američkih trupa iz Avganistana. Uoči predsedničkih izbora u novembru, Vašington je pojačao pritisak kako bi počeli unutar-avganistanski pregovori.

Tramp je razgovore nazvao „uzbudljivim“ i rekao da Vašington očekuje da smanjiti broj vojnika na 4.000 do novembra.

Vašington je počeo sa povlačenjem trupa posle potpisivanja sporazuma u februaru.

Povlačenje preostalih trupa ne zavisi od uspeha unutar-avganistanskih pregovora, već od obaveze koju su Talibani preuzeli da se bore protiv drugih militantnih grupa koje bi mogle da ugroze SAD i njihove saveznike.

Pompeo je naglasio da su SAD spremne da vrate vojnike u Avganistan ako vide da se pojavljuje pretnja i talibani odustanu od svojih obaveza.

(Novi magazin)

Napišite komentar