Tramp i Bajden odvojeno obeležavaju godišnjicu terorističkih napada na SAD

Zvona na memorijalnom trgu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku označila su početak komemoracije 19. godišnjice terorističkih napada u SAD 11. septembra.

U Njujorku će biti minut ćutanja širom grada kojim će se označiti momenat kada je prvi oteti avion udario u severnu kulu Trgovinskog centra. 

Tokom ceremonije će minut ćutanja biti ponovljen pet puta u znak sećanja na trenutke kada je drugi oteti avioni udario u drugi toranj Trgovinskog centra, zatim u Pentagon i u polje u Pensilvaniji, kao i kada se svaki od tornjeva srušio. 

Zbog spora oko mera predostrožnosti oko korona virusa danas se u Njujorku održavaju dve komemoracije. 

Na zvaničnoj ceremoniji na memorijalnom trgu, organizatori zabrinuti da ne dovedu suviše mnogo ljudi na jedno mesto, puštaju snimljeno čitanje imena gotovo 3.000 ljudi poginulih u napadima. 

Na simultanoj ceremoniji u istoj ulici malo dalje, članovi porodica nastradalih će nastaviti tradiciju čitanja tih imena uživo. 

Obećavajući da nikad neće zaboraviti gotovo 3.000 ljudi koji su poginuli 11. septembra 2001. predsednik SAD Donald Tramp danas se uputio u Šanksvil u američkoj državi Pensilvanija, gde je pao jedan od otetih aviona. 

Njegov demokratski rival za predstojeće predsedničke izbore Džo Bajden putuje u Njujork. On je rekao da će napraviti prekid u političkoj kampanji da obeleži godišnjicu terorističkih napada.

Tramp je u tviter poruci napisao da SAD poštuje svoju obavezu datu 2001. da će se uvek sećati gotovo 3.000 „nedužnih Amerikanaca koji su besmisleno ubijeni“.

Bajden je rekao novinarima pre ulaska u avion za Njujork da je njegov izborni štab prestao reklamiranje i da neće držati nikakve konferencije za novinare. Bajden, bivši potpredsednik SAD, posetiće Šanksvil kasnije danas popodne, u odvojeno vreme od Trampa.

U samoubilačkom terorističkom napadu otetim avionima na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu, poginule su 2.752 osobe. Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn su potpuno srušena.

Optuživši Osamu Bin Ladena, lidera islamskih ekstremista koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.

Američke snage su u maju 2011. u Pakistanu ubile Osamu bin Ladena.

(Novi magazin)

Napišite komentar