Tajvanska kriza, ukrajinska senka nad Pacifikom

Odlukom Pekinga da, zbog posete predsednice Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu, prekine niz suštinski važnih komunikacija u oblasti odbrane, borbe protiv kriminala i klimatske krize, odnosi Kine i SAD pali su na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija.

"Ulazimo u novu eru odnosa. Više nisu devedesete i kontekst je potpuno drugačiji", rekao je nekadašnji analitičar Centralne obaveštajne agencije Džon Kalver, na sastanku Centra za strateške i međunarodne studije.

Ocena bivšeg šefa analitičara CIA usledila je samo dan posle upozorenja Instituta Kejto da američka podrška Tajvanu, kao deo politike ograničavanja kineskog uticaja, podseća na propuste koje su američki zvaničnici napravili u vezi sa širenjem NATO-a, kada su upozorenja Moskve oko Ukrajine "padala na gluve uši u Vašingtonu".

Istovremeno u Pnom Penu, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji rekao je da su "Amerikanci zakuvali situaciju, stvorili krizu i da je pooštravaju".

Poruka kineskog zvaničnika, suštinski, odnosi se na namere Vašingtona da proda gomilu savremenog naoružanja Tajvanu, isporuči Australiji tehnologiju za nuklearne podmornice i izgradi nove vojne baze u regionu.

Američki zvaničnici upozorili su Tajvan da ne kupuje oružje koje neće moći da koristi u slučaju da Peking pokrene bilo kakvu ofanzivu, poput tenkova "abrams" koje su vlasti ovog ostrva pre tri godine platile 2,2 milijarde dolara.

"Ukoliko kineske snage napreduju toliko da se Tajvan nađe u situaciji da koristi tenkove, vlasti na tom ostrvu osuđene su na propast", objavio je u maju Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane zvaničnike ministarstva odbrane.

Istovremeno, Vašington je odložio isporuke samohodnih haubica "paladin", raketnih sistema "himars" i protivavionskih projektila "stinger", što je izazvalo proteste na Tajvanu. Vašington se nije preterano udubljivao u razloge odlaganja, navodeći samo da to "nema nikakve veze sa ratom u Ukrajini".

Analitičari u SAD, kako navodi Njujork tajms, upozoravaju na to da bi kineski manevri, kakvi su u poslednjih 48 sati viđeni u Tajvanskom moreuzu mogli da predstavljaju indikator budućih kineskih reakcija u regionu u kojem se zemlje sve užurbanije naoružavaju.

Kako stvari ne bi izmakle kontroli, Amerikanci su odložili odavno najavljeno testiranje balističkog projektila "minutmen 3" i zadržali mornaričku grupu predvođenu nosačem aviona "Ronald Regan" nedaleko od ostrva Okinava, oko 700 kilometara od Tajvana.

Kuda su proleteli balistički projektili

Tajvanska vojska izbegla je da, čitav dan posle lansiranja 11 balističkih projektila "dongfeng", objavi kojoj su tačno putanjom rakete preletele to ostrvo, navodeći da će ti podaci ostati tajna zbog nacionalne bezbednosti.

"Ministarstvo nacionalne odbrane nije objavilo putanju leta balističkih projektila na zahtev najviših bezbednosnih zvaničnika", saopštilo je tajvansko ministarstvo odbrane, navodeći da se na taj način štite obaveštajne službe, kao i protivvazdušni sistemi.

Kinezi su, međutim, objavili da su rakete ispaljene u četvrtak, po prvi put, preletele Tajvan i to kroz zonu u kojoj su grupisane baterije američkih protivvazdušnih sistema "patriot".

Profesor sa Univerziteta za nacionalnu odbranu, Meng Sjanking rekao je kineskoj televiziji Si-Si-Ti-Vi (CCTV) i da su kineske snage prvi put u istoriji u potpunosti opkolile Tajvan i ispalile projektile na mete koje se nalaze istočno od tog ostrva.

Dan ranije, sličan izveštaj objavilo je i japansko ministarstvo odbrane, koje
tvrdi da su četiri projektila "dongfeng" preletela ostrvo, dok je pet palo u vode koje Tokio smatra svojom ekonomskom zonom. Ova zona, koja je na više načina sporna, prostire se oko 370 kilometara od obale Japana.

"Jedan od projektila lansiran sa obale kod Fudžijana, preleteo je 500 kilometara, prešao preko Tajvana i pao u vode istočno od ovog ostrva", saopštilo je japansko ministarstvo odbrane.

Drugog dana manevara, kineska mornarica je ka Tajvanskom moreuzu uputila nosač aviona i nuklearnu podmornicu, javlja Global tajms.

Tajvan, koji je poslednjih sati značajno pooštrio retoriku prema Pekingu, podigao je grupu lovaca kao reakciju na "upad 49 kineskih aviona" u svoj vazdušni prostor.

Tajvanski lovci su uzleteli nedugo pošto je premijer Su Cengčang, navodeći da od "zlih komšija" nije očekivao da se pojave na vratima i ugroze najprometnije pomorske puteve na svetu.

Blumberg je, istovremeno, upozorio na već izvesna kašnjenja isporuka elektronskih komponenti, koje se brodovima prevoze sa Tajvana. Istovremeno, gotovo polovina najavljenih komercijalnih letova u ovom regionu je preusmerena ili otkazana.

Pelosi efekat

Poseta Nensi Pelosi izazvala je buru negodovanja u Pekingu, kao i podele unutar administracije predsednika Džozefa Bajdena, jer su zvaničnici Pentagona u nekoliko navrata upozoravali da dolazak šefice Predstavničkog doma na Tajvan "nije najbolja ideja".

Vilijam Klajn, nekadašnji američki diplomata u Pekingu, smatra da Kinezi posetu Nensi Pelosi vide kao delić u slagalici širih namera SAD da Tajvan, u nekom trenutku, potpuno odvoje od Kine.

"Ulazimo u period u kojem je Kina spremnija i odlučnija da upotrebi silu kako bi zaštitila interese, posebno u vezi sa Tajvanom o kojem nema pregovora… Peking je signalizirao Japanu i Tajvanu da je spremniji da zaoštri odnose sa njima nego da to isto učini sa Amerikom", smatra direktorka kineskog odeljenja u Centru za strateške i međunarodne studije.

Serija incidenata u Pacifiku

Porinuće novog kineskog nosača aviona i najava promocije strateškog bombardera vremenski su se podudarili sa serijom rizičnih poteza kineskih, ruskih, američkih i japanskih mornarica u Pacifiku.

Kineskim manevrima priključio se i nosač aviona "Ljaoning", koji je prokrstario vodama južno od Japana i istočno od Tajvana, posle čega je Peking optužio japanske vlasti da prate i ometaju ovaj brod. "Ne trebaju nam posebni fotografi sa japanskih brodova i aviona", rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane.

Vlasti u Tokiju su u pratnju kineskih ratnih brodova poslali nosač aviona "Izumo", najveći ratni brod japanske mornarice od Drugog svetskog rata, tvrdeći da su kineski avioni izveli stotine letova u međunarodnim vodama južno od Japana.

U složene odnose uključili su se i Rusi, sa kojima se Japanci već decenijama spore oko Kurilskih ostrva. Ostrva na granici između Ohotskog mora i Tihog okeana, u Rusiji poznata kao Južni Kurili, a u Japanu kao "severna teritorija", predmet su spora dveju država još od kraja Drugog svetskog rata, kada su sovjetske snage zauzele ostrva Kunaširi (ruski Kunašir), Etorofu (ruski Iturup), Šikotan i mali arhipelag Habomai.

Najnoviji u seriji sporova Japana i Rusije počeo je krajem februara, kada je vlada u Tokiju rusku ofanzivu na Ukrajinu nazvala "ozbiljnim kršenjem međunarodnog prava" i pridružila se kaznenim merama koje je Zapad uveo Moskvi.

Moskva je, u kontraudaru, svrstala Japan na listu "neprijateljskih država" i prekinula pregovore o mirovnom sporazumu dveju država, kojim je trebalo da budu rešena pitanja koja su ostala otvorena posle Drugog svetskog rata, uključujući i sudbinu Kurilskih ostrva.

Kineska državna televizija emitovala je snimke zajedničkih patrola sa ruskim avionima iznad Pacifika, najavljujući mogućnost da se u bliskoj budućnosti u takvim manevrima pojave i najmodernije letelice obe države – ruski "Su-57" i kineski "J-20".

Tenzije na Pacifiku podignute su krajem aprila kada su ruske podmornice ispalile krstareće rakete "kalibar" na mete u Japanskom moru. Vežbe gađanja u Japanskom moru vremenski su se podudarile sa manevrima mornarica SAD i Japana, u kojima su učestvovali brodovi američke Sedme flote predvođene nosačem aviona "Abraham Linkoln".

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike