Švedska, zašto je „obešen“ Redžep Tajip Erdogan

Na zadnjem sedištu kombija ležala je lutka napravljena po liku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koja je u poslednja 24 časa izazvala skandal međunarodnih razmera i pogoršala odnose između Turske i Švedske. Švedski premijer je uzviknuo "sabotaža", šef turske diplomatije "skandal". Pošto je naglavačke obešena u Stokholmu, Erdoganova lutka je dodatno zakomplikovala ionako složen proces pridruživanja Švedske NATO-u.

Ukupno 200 evra koštao je performans švedskog umetnika koji je dramatično uzdrmao odnose Švedske i Turske i pod veliki znak pitanja doveo težnje vlasti u Stokholmu da se priključe NATO paktu.

"Ovo je sabotaža usmerena protiv švedskog pridruživanja NATO paktu", rekao je švedski premijer Ulf Kristerson, nedugo pošto su se na društvenim mrežama pojavile fotografije naglavačke obešene lutke napravljene po liku turskog predsednika.

Jednako brzo reagovala je i Ankara, koja je po hitnom postupku otkazala posetu predsedavajućeg švedskog parlamenta Ulfa Kristensona turskoj prestonici, dok je šef diplomatije Mevlut Čavošoglu performans u Stokholmu nazvao "skandalom".

"Ovo je rasistički čin i akt mržnje… Desilo se u centru grada, ispred opštine. Švedska snosi odgovornost od koje ne može pobeći tako što će osuditi ovaj događaj… Očekujemo da Finska i Švedska ispune dogovore", rekao je Čavušoglu.

Dogovor o kojem je Čavšoglu govorio je trilateralni sporazum, potpisan prošle godine kako bi se prevazišle primedbe Ankare na članstvo Finske i Švedske u Severnoatlantskom savezu. Za Tursku, ključne odredbe dokumenta odnose se na izručenje pristalica Radničke partije Kurdistana, koje vlasti u Ankari smatraju teroristima.

"Mreža solidarnosti sa revolucionarnim pokretima širom Kurdistana", kako su se nazvali akteri performansa u Stokholmu, kako navodi švedski Aftonbladet, žele da ostanu anonimni, navodeći da je akcija proizvela efekat koji su želeli.

"Obesili smo Erdogana ispred većnice kako bi izazvali reakciju i pokazali da Turska nije demokratska zemlja. U istinskoj demokratiji nikada ne bi bilo ovako histeričnih reakcija", rekao je švedskom dnevniku čovek koji je osmislio ovaj performans.

Vlasti u Ankari, pak, kurdsku mrežu solidarnosti, svrstavaju u terorističke organizacije, rame uz rame sa Radničkom partijom Kurdistana.

Turska je švedskim vlastima zamerila i prethodnu akciju pristalica Kurda, kada su prošlog leta, na fasadu većnice, projektovali znamenja Radničke partije Kurdistana.

Najnovija akcija protivnika Turske, ili pristalica kurdskih organizacija, koštala je svega dve stotine evra, koliko su plaćeni lutka, odelo i maska s likom turskog predsednika.

Lutka je, poput leša Benita Musolinija u Milanu aprila 1945. godine, obešena naglavačke, što je prokurdski komitet protumačio kako poziv Erdoganu da "podnese ostavku kako ne bi završio na isti način".

Nedugo pošto je uklonjena s platoa u Stokholmu, švedski ambasador u Ankari pozvan je na hitan sastanak, na kojem mu je predočeno da su ovi događaji jasan dokaz činjenice da švedska ne ispunjava obaveze u borbi protiv terorizma.

Besno je reagovao i švedski ministar spoljnih poslova, Tobijas Bilstrom koji je na Tviteru napisao da je ceo događaj "degutantan".

Švedska i Finska podnele su, sredinom maja, zahtev za članstvo u NATO-u, zabrinute zbog mogućih posledica ruskog napada na Ukrajinu, ali se proces prijema ove dve države zakomplikovao zbog odnosa prema Radničkoj partiji Kurdistana.

Mesec dana kasnije, vlasti Turske, Švedske i Finske postigle su sporazum, koji Ankara smatra neispunjenim, posebno u delu koji se odnosi na izručenje 70 osoba koje mahom zbog terorizma traže turski pravosudni organi.

Ionaku složenu situaciju zakomplikovali su i dodatni zaahtevi Turske, koja je u proces rešavanja problema članstva Finske i Švedske diplomatski "uprela" i uklanjanje prepreka oko isporuke američkih borbenih aviona F-35, stavljenih na led kada je Ankara od Rusije kupila protivvazdušni sistem S-400.

Kako piše Vol stri džurnal, administracija predsednika SAD, Džozefa Bajdena spremna je da od Kongresa zatraži da uoči posete Čavušoglua Vašingtonu da zeleno svetlo za prodaju 40 novih i modernizaciju još 79 turskih aviona F-16, te isporuku 900 projektila i 800 pametnih bombi.

Sudbina ovog zahteva, koji je do sada bio blokiran na zahtev Grčke, zavisiće suštinski od turskog stava prema primanju Finske i Turske u NATO. Kongres, u istoriji, nije odbacio ni jedan ovakav zahtev Bele kuće.

Na sve to, blokada pristupanja ove dve države NATO-u podigla je popularnost predsedniku Erdoganu, pa analitičari smatraju da će rešenje ovog pitanja morati da sačeka ishod predsedničkih izbora, koji će biti održani sredinom godine.

Vlasti u Stoholmu su pokušale da ubrzaju proces pošto su odobrile isporuke vojne opreme i ogradile se od aktivnosti kurdskih organizacija.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike