Svaki peti penzioner u Nemačkoj ispod granice siromaštva

Broj starih ljudi u Nemačkoj koji su siromašni ili na ivici siromaštva iz godine u godinu raste pa je, kako otkrivaju tek objavljeni podaci nemačkog Zavoda za statistiku za 2017. godinu, skoro svaki peti penzioner u riziku od siromaštva.Kako se navodi u tekstu na sajtu RTS, oko 3,2 miliona starih ljudi u Nemačkoj je ispod granice siromaštva, što je 215.000 više nego 2016. godine, a čak 803.000 više nego 2010. godine.Za samo sedam godina broj penzionera koji su u riziku od siromaštva porastao je za trećinu, a očekuje se da će statistike za 2018. i 2019. godinu pokazati da se ovaj negativni trend samo nastavlja.Za nemačku statistiku, u riziku od siromaštva su svi oni koji sami žive u domaćinstvu, a primaju manje od 60 odsto prosečne plate, mada se uzimaju u obzir još neki faktori, ali se u suštini ljudi koji mesečno raspolažu sa manje od 905 evra u Nemačkoj smatraju siromašnim.Iako ova suma za standard u Srbiji deluje visoko, ona je za Nemačku izuzetno niska, jer više od pola nacije nema sopstvenu nekretninu već živi u iznajmljenom stanu ili kući pa samim time im dobar deo prihoda odlazi na zakup i režije.Zbog svega toga nije redak slučaj da se na ulicama nemačkih gradova vidi kako penzioneri sakupljaju staklene i plastične flaše, na kojima može da se dobije 15 do 25 evro-centi na ime kaucije.Ekonomisti ukazuju da se sudbina penzionera neće mnogo promeniti ni ukoliko nemačka ekonomija krene ponovo da raste, pri čemu će najugroženiji biti nekvalifikovani radnici, samohrane majke i uopšte majke koje dugo nisu radile zbog podizanja dece, što je čest slučaj i danas na zapadu Nemačke.“Siromaštvo u poznim godinama će se opet veoma, veoma značajno povećavati u narednih 10 do 15 godina, jer imamo sve više ljudi koji rade za male plate ili rade skraćeno radno vreme, ili im su imali prekide u radu u toku života“, istakao je nedavno Marsel Fračer, prvi čovek Instituta za ekonomska istraživanja.Da stvar bude gora i sam penzioni sistem je pod velikim pritiskom, jer je stanovništvo sve starije, a to će se posebno osetiti kada se u potpunosti penzioniše bebi-bum generacija, to jest oni rođeni od kraja Drugog svetskog rata do 1964. godine.Zbog toga se u Nemačkoj već neko vreme razmatra da se starosna granica za penzionisanje sa 65 podigne na 69 godina.Osim toga, vladajući demohrišćani i socijaldemokrate su posle dugih pregovora usaglasili da 2021. bude uvedena osnovna penzija, koja će biti bar za 10 odsto viša od takozvanog osnovnog osiguranja, što je u Nemačkoj zakonski određeni minimum za preživljavanje.Osnovnu penziju će dobijati oni koji su otišli u penziju sa najmanje 35 godina radnog staža, pri čemu službe neće morati da proveravaju njihovu nemaštinu.Sada, primera radi, ljudi koji imaju penziju od 350 evra moraju da traže socijalnu pomoć i dokažu da nemaju ušteđevinu ili imovinu, pa im država pokriva razliku između iznosa njihove penzije i takozvanog osnovnog osiguranja.Da nisu ugroženi samo najstariji u najjačoj evropskoj ekonomiji svedoči i nedavno objavljeni Izveštaj o siromaštvu u 2019. u kojem se ukazuje da bezmalo svaki šesti stanovnik Nemačke živi u siromaštvu.Prema ovom izveštaju, 15,5 odsto stanovnika Nemačke je siromašno ili na ivici siromaštva, a kao najgori region po ovom pitanju ističe se Rurska oblast u kojem je stopa siromaštva čak 21,1 odsto, što je uglavnom posledica zatvaranja tamošnjih rudnika i zamiranja industrije čelika.Ova studija je pokazala da u Nemačkoj ogromne razlike nisu samo između istoka i zapada zemlje, već da se po stopi siromaštva zemlja može podeliti četiri regiona.Pročitajte još: Nemačka: U nekim delovima zemlje preti opasnost od siromaštvaNajmanje siromaštva ima na jugu zemlje, konkretno u pokrajinama Bavarska i Baden Virtemberg.Ovom studijom, međutim, nije u potpunosti prikazana slika o siromašnima u Nemačkoj, s obzirom na to da nisu obuhvaćeni ljudi koji žive u kolektivnim centrima, kao što su izbeglički centri, ali i domovi za negu u kojima ima oko 800.000 osoba od kojih jedna trećina prima neku vrstu socijalne pomoći.Studijom nisu obuhvaćni ni beskućnici, a Savezna služba za pomoć beskućnicima navodi da u Nemačkoj ima oko 650.000 ljudi bez stalne adrese.Većina, njih oko 375.000 su tražioci azila i izbeglice i oni uglavnom žive u skloništima, ali oko 48.000 beskućnika živi na ulicama.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike