Srpske pljeskavice Rusi Obožavaju

MOSKVAOD STALNOG DOPISNIKADOK je više od hiljadu vlasnika moskovskih restorana i kafeterija bilo prisiljeno da zbog ekonomske krize u minulih godinu dana stavi katanac, broj srpskih restorana u Moskvi i dalje raste! Miris i ukus pljeskavice i drugih srpskih specijaliteta sa roštilja privlači goste koji su barem jednom probali našu hranu. U Rusiji se na Kavkazu hvale da oni prave najbolji roštilj. Imaju i oni „šašlike“ (ražnjiće) i „kebab“, ali da Srbi to prave bolje i ukusnije dokaz je to da su u našim restoranima više od 80 odsto gostiju – Rusi! Dugogodišnji partneri Vlada Radičević iz Guče i Beograđanin Mladen Došljak, otvorili su ove godine i treći restoran, „Jugos“ u širem centru Moskve, u Donskoj ulici broj 15. Vlada i Mladen su već stekli ugled i poverenje gostiju, pa maštaju da stvore pravu „imperiju srpskog roštilja“. Prvi restoran su otvorili u centru Moskve, na Roždestvenskom bulevaru broj 10, a kad je posao krenuo otvorili su drugi u Ljusinovskoj ulici 15. KOLENICA JE „RULjKA“ U srpskim restoranima u Moskvi, gde prave proju i nude naš kajmak i sir, te specijalitete uglavnom naručuju Srbi. U Rusiji nema kajmaka, pa ga zato i ne prepoznaju. Ali, zato posle prvog boravka u nekom srpskom restoranu Rusi zapamte reč „pljeskavica“. Od zimske hrane im se sviđa sarma koju zovu „golupci“ i kolenica koja se na ruskom zove „ruljka“. Složni partneri imaju veliko iskustvo rada u Moskvi, jer su dugo godina vodili restoran u poslovnom centru braće Karić „Jefimija“, gde su imali priliku da ugoste i upoznaju mnoge političare, biznismene i poznate sportiste. Dragomir Karić je tamo dovodio mnoge srpske i ruske političare ali i ugledne biznismene, naučnike, glumce, pevače i sportiste. Osnovni kredo ovih uspešnih ugostitelja je: gost mora da bude zadovoljan da bi se ponovo vratio. U sva tri restorana „Jugosa“ rade iskusni kuvari, koji su u Rusiju stigli sa velikim iskustvom, a već dugo rade u Moskvi, tako da odlično znaju šta vole ovdašnji gosti. Kuvar Miki Jovanović je rodom iz Kuršumlijske banje. U Beogradu je osamdesetih godina radio u „Slaviji“, a u Moskvu je došao 2001. Osim srpskih jela, odlično priprema i italijanske i druge specijalitete. – Iako naši gosti uglavnom zakazuju srpska jela, mi u jelovniku imamo i italijanske i druge evropske specijalitete. Dok sam radio u moskovskom restoranu „Biosfera“ imao sam priliku da učim od vrsnog italijanskog kuvara Renata Mestaija. Kad je bio u Moskvi jedan od pet najboljih kuvara na svetu Džejmi Oliver, i od njega sam dosta toga naučio – priča nam Miki. Većina naših kuvara u Moskvi tvrdi kako je meso u Srbiji znatno ukusnije i bolje od onog koje nabavljaju u Moskvi. – Tačno je da je naša jagnjetina, ali i drugo meso, ukusnije od ovog kojeg nabavljamo u Rusiji, jer je trava kod nas sočnija. Ali i ovde se može nabaviti kvalitetno meso, tako da naša pljeskavica i drugi specijaliteti sa roštilja nisu ništa lošiji od onih u dobrim beogradskim restoranima – kaže iskusni Miki Jovanović, koji od detinjstva zna šta je dobar roštilj. Zadovoljan je poslom, a jedino ga muči to što je odvojen od porodice, jer su mu supruga i troje dece u Srbiji. Kuvar Miki JovanovićDa bi održali visok kvalitet srpskih specijaliteta, vlasnici restorana „Jugos“ iz Srbije dovoze kupus, ajvar, pršutu, kajmak i još neke druge proizvode. – Gosti u našim restoranima godišnje pojedu tri tone ajvara koji dovezemo iz Srbije. Moramo da dovozimo i kiseli kupus, jer ruske sorte nemaju onu elastičnost listova kao kod nas, da kuvar može lako da savije sarmu – priča nam Mladen Došljak, koji kad zatreba zasuče rukave bez obzira na to što je suvlasnik. Mladen je pre 15 godina došao u Moskvu na poziv sadašnjeg partnera Vlade Radičevića, samo na tri meseca. On je ugostiteljski posao zavoleo kao dečak kad je iz Beograda na letnji raspust išao u Umag, odakle mu je majka rodom. Radio je tamo preko omladinske zadruge, a kasnije je upisao Višu ugostiteljsku školu. Posebno je zahvalan svom prvom šefu u vojnom ugostiteljskom preduzeću Vidoju Vuksanoviću. Dragoceno iskustvo stekao je u Domu JNA u Beogradu pa zatim u hotelu „Bristol“, a kad je stekao poverenje radio je u rezidencijama. Služio je predsednika Slobodana Miloševića, kao i Zorana Lilića, koga pamti kao vrlo prijatnog i otvorenog čoveka… Konobar Aleksandar Jelić Interesantno da ga je sudbina sa nekim spojila ponovo u Moskvi. U restoranu „Jugos“ na Taganjki dolazio je nekadašnji jugoslovenski ministar odbrane Veljko Kadijević, koga je Mladen upoznao služeći ga u Beogradu. Kadijević se u to vreme skrivao u Moskvi, ali ga je u restoran doveo prijatelj, moskovski bankar Aco Grujić. Šanker Aleksandar Jelić, koga svi znaju kao Saleta, kaže da Rusi vole naša pića, a najviše naručuju rakiju od dunje i travaricu. Sviđa im se i viljamovka, kao i rakija od kajsija, dok se Srbi drže tradicije, pa za aperitiv rado naručuju šljivu ili lozu. – Vrlo je važno da konobar gostu objasni šta se u Srbiji pije kako bi mogao da proba. Retki su Rusi koji dolaze kod nas, a da barem jednom nisu probali rakije, mada ima i onih koji misle da je votka jedino pravo piće – kaže Sale, koji odlično govori ruski, pa može da predloži i objasni gostima šta je dobro da se pije i pojede. Restoran „Jugos“ u centru Moskve, u Roždenstvenskom bulevaru broj 10, poznat je među Rusima, ali i brojnim Srbima, ne samo po odličnoj hrani već i po sportskoj atmosferi. Kad god igra Novak Đoković, srpski ljubitelji tenisa zasednu uz veliki ekran i navijaju kao da su uz teren. Kad pobedi Đole, gazda Mladen časti pićem Noletove navijače. Inače, najverniji Noletov navijač, koji ne propušta nijedan meč je Velinko Nogić, građevinar iz Bosne, koji godinama živi u Moskvi. „TESLA“ KAO KULTURNI CENTAR Moskovski restoran „Tesla“, kojim rukovodi Goran Glavčić, osim naše ukusne hrane poznat je i po tome što iz Beograda često dolaze muzičari koji sviraju našu muziku. Tako vlasnici restorana promovišu ne samo našu kuhinju i pića nego i odlične srpske muzičare. Sve dok jednog dana Srbija ne otvori svoj kulturni centar u Moskvi, tu funkciju će imati na dobrovoljnoj osnovi restoran kom su vlasnici dali ime po čuvenom srpskom naučniku. Naši ugledni biznismeni Petar Joksić, Stevan Japranin, Saško Đorđević, Miško Spasenović imaju svoja stalna mesta u restoranu i kad naša reprezentacija igra košarku. Svi oni kažu da nije isto kad se gleda kod kuće ili u društvu, sa duhovitim komentarima. Gleda se i fudbal, a gazda je prava sportska enciklopedija, jer mu i sin Dušan Došljak (20) igra u beogradskoj „Bežaniji“. Osim Srba, u „Jugos“ dolaze navijači „Spartaka“, koji uvek navijaju za naše sportiste, bilo gde da igraju. Zato u „Jugosu“ i Srbi uvek navijaju za Ruse kad oni nastupaju na nekom velikom takmičenju. Vlasnici naših restorana u Moskvi zaslužuju pohvale ne samo kao odlični promoteri srpske kuhinje, već i zato što svi zaslužuju veliku nagradu za fer-plej. Od njih ne možete da čujete da kažu jednu lošu reč jedan o drugome, već samo pohvale. Od ugostitelja bi trebalo da uče šta je solidarnost i korektnost mnogi naši građevinari. – U ogromnoj Moskvi, sa 16 miliona stanovnika, ima mesta za sve nas koji želimo da se bavimo ugostiteljstvom. Svi srpski restorani se po nečemu razlikuju i imaju svoju publiku. Čuvena Perka Tešović, koja vodi restoran nedaleko od ambasade nam je svima uzor dobrog i čestitog ugostitelja. Ona ima najduži staž u Moskvi i o njoj se mogu čuti samo lepe reči. Sa zadovoljstvom se sećam rada kod braće Karić. Njihov restoran koji se posle renoviranja zove „Jugoslavija“ je po mom mišljenju jedan od boljih – kaže Mladen Došljak. Svi naši ugostitelji u glavnom gradu Rusije imaju zajednički problem – u Moskvi su visoke cene iznajmljivanja restoranskog prostora. Ali, ekonomske krize dolaze i odlaze, pa se naši ugostitelji nadaju da će srpska pljeskavica, ćevapčići i leskovačka mućkalica preživeti teška vremena.

(Večernje novosti)

Napišite komentar