Špijunski rat Izraela i Irana – operacija Bosfor

Špijunski rat između Izraela i Irana preneo se ove sedmice u Istanbul, gde je turska policija, pod sumnjom da planiraju napade na Izraelce, uhapsila devetoricu navodnih iranskih agenata.

Turska policija je upala u tri kuće u Istanbulu i uhapsila ukupno devet osoba, javlja agencija IHA, navodeći da među uhapšenima ima i nekoliko navodnih agenata koji nisu državljani Irana.

Dnevnik Hurijet je, istovremeno, objavio da je uhapšeno ukupno pet Iranaca pod sumnjom da su, predstavljajući se kao studenti i poslovni ljudi, planirali napade, ubistva i otmice izraelskih državljana u najvećem turskom gradu.

"Želeo bih da se zahvalim… Životi Izraelaca su spaseni proteklih sedmica", rekao je u Ankari izraelski ministar spoljnih poslova Jair Lapid.

Izraelske vlasti su, odmah po otkrivanju iranskog plana, evakuisale svoje državljane iz Istanbula, uključujući i glavne ciljeve ove zavere – bivšeg diplomatu i njegovu suprugu.

Svi Izraelci su evakuisani avionom, koji je za tu operaciju, iznajmio Mosad.

Smena u Teheranu

Gotovo istovremeno, iranske vlasti smenile su šefa obaveštajne službe Revolucionarne garde, Hoseina Taeba, što posmatrači tumače kao pokušaj Teherana da prekine crni niz u špijunskom ratu Irana i Izraela, u kojem je ubijeno više naučnika angažovanih u kontroverznom iranskom nuklearnom programu. Na njegovo mesto postavljen je general Mohamad Kazemi.

Taeb je na seriju napada na iranske naučnike i pripadnike Revolucionarne garde odgovorio hapšenjima navodnih izraelskih špijuna, ali takav razvoj situacije, očigledno, nije zadovoljio čelnike vlasti u Teheranu.

Poslednji u nizu ubijenih iranskih zvaničnika, pukovnik Revolucionarne garde Hasan Sajad Hojadari, navodno, bio je ključni čovek u planiranju napada na izraelske državljane u Turskoj.

Hojadarija je 22. maja ubijen ispred svoje kuće u Teheranu, pošto su na njega pucala dvojica maskiranih motociklista.

Vlasti u Teheranu su odmah pokrenule opsežnu potragu za "cionističkim agentima", koji su navodno odgovorni za ovo ubistvo. Do kraja dana, iranski mediji su javili da je uhapšeno nekoliko osoba iz mreže izraelskih špijuna.

Taib važi za izuzetno uticajnu osobu na iranskoj političkoj sceni, pre svega zbog bliskih odnosa sa sinom vrhovnog lidera Irana, Moktabom Hamneijem, pa njegova smena predstavlja ozbiljan događaj u obaveštajnim krugovima.

Matrica napada, tvrde Iranci, neodoljivo podseća na način na koji su, tokom poslednje decenije, ubijani najznačajniji fizičari povezivani sa kontroverznim nuklearnim projektom.

Nekoliko dana posle, američki mediji su objavili da su Izraelci potvrdili da su organizovali ubistvo pukovnika Revolucionarne garde, kako bi upozorili Iran da se mane planiranja napada na izraelske državljane u inostranstvu.

Pukovnik Hosein Sajad Hodajari, bio je potpuno nepoznat sve do trenutka kada su iranski mediji objavili vest o njegovoj smrti. Iz šturih saopštenja Revolucionarne garde dalo se naslutiti da je učestvovao u akcijama u Siriji i Libanu.

Ni 24 časa kasnije, Šin Bet, izraelska obaveštajna služba, obavestila je novinare da je Hodajari ipak bio mnogo uticajniji nego što se u prvi mah činilo. Izraelski Kanal 12 tvrdi da se iranski pukovnik nedavno vratio iz Sirije, gde je planirao otmice izraelskih bezbednosnih zvaničnika, poslovnih ljudi i naučnika.

Vest o ovom, navodnom, planu Teherana, prvi put je objavljena u aprilu, odnosno nedugo pošto su operativci Mosada u Teheranu oteli Mansura Rasulija, koji je tokom ispitivanja rekao da je "poslat u Tursku kako bi oteo izraelskog diplomatu, američkog generala i francuskog novinara". Rasuli je u Tursku otputovao po naređenju pukovnika Hodajarija, kome se na teret stavlja i planiranje ubistva petorice Izraelaca na Kipru.

Na ova, nezvanična, objašnjenja Izraelaca odmah je reagovao iranski predsednik Ebrahim Raisi, koji je najavio osvetu za ubistvo pukovnika Revolucionarne garde.

"Nema sumnje da ćemo se kriminalcima osvetiti za smrt ovog mučenika", rekao je iranski predsednik, optužujući "ruku globalne arogancije" za ubistvo pukovnika Revolucionarne garde.

Smrt naučnika u Teheranu

Serija ubistava počela je 15. januara 2007. godine, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.

Nakon njegove smrti, vlasti u Teheranu su najpre saopštile da su Hoseinpur i još nekoliko naučnika umrli od posledica trovanja gasom, ali je obaveštajna kompanija "Stratfor" ubrzo objavila da ih je ubio Mosad.

Sestra iranskog naučnika Mahmube Hoseinpur je iz Turske, gde je pobegla, kasnije rekla da je njen brat radio na razvoju atomske bombe "12 puta snažnije od one koja je bačena na Hirošimu". Prema njenoj verziji događaja, razvoj su nadgledali stručnjaci iz Severne Koreje i neimenovani ruski fizičari, ali je njen brat odbio da dalje učestvuje u projektu, zbog čega su ga pripadnici iranske Revolucionarne garde ubili.

Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obaveštajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih naučnika. Ubijen je dok je ulazio u automobil, nakon što je aktivirana bomba postavljena na motociklu parkiranom ispred njegove kuće u Teheranu.

Iran je za ovo ubistvo najpre okrivio Ameriku i Izrael, ali je nešto kasnije na spisak potencijalnih krivaca dodata i neimenovana "izdajnička grupa koju čine Iranci u egzilu".

Iako nije eksplicitno imenovana, na listu sumnjivaca uvrštena je organizacija "Mudžahedin el Kalk", nekadašnji vrh koplja Islamske revolucije, čiji su pripadnici posle serije volšebnih preokreta, nekako završili u Albaniji. Iran je potom pohapsio desetak osoba sa optužbom da su za račun Mosada učestvovali u ovom ubistvu, a jedan od njih, Madžid Džamali Faši, osuđen je na smrt i pogubljen.

Krajem novembra 2010. godine stradao je Madžid Šahrijari, još jedan od važnih naučnika uključenih u iranski nuklearni program. Njemu su neidentifikovani napadači na automobil zakačili bombu u čijoj je eksploziji stradao.

Istog dana, teško je ranjen i Ferejdun Abasi Davani, u gotovo identičnom bombaškom napadu. Davani se, inače, od 2007. godine nalazi na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog učešća u iranskom nuklearnom programu i razvoju balističkih projektila.

Za ova dva napada, tadašnji iranski ministar unutrašnjih poslova Mustafa Mohamad Nadžar optužio je Izrael i američku Centralnu obaveštajnu agenciju.

Osam meseci kasnije, krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodišnji Darijuš Rezainedžad, ekspert za visokonaponske prekidače koji su ključni delovi nuklearnih bojevih glava.

U njega su naoružani napadači na motociklima ispalili pet metaka, kada se sa suprugom vraćao iz vrtića iz koga su pokupili ćerku, a koje su u ovom napadu i ranjene. Vlasti u Teheranu su za smrt naučnika optužile Mosad.

Sledeća žrtva bio je Mustafa Ahmadi Rošan. Januara 2012. ubijen je pošto je aktivirana bomba koju su neidentifikovane osobe postavile ispod njegovog automobila. U eksploziji je ranjen i njegov vozač. U policijskoj akciji koja je usledila uhapšeno je dvadesetak osoba, s optužbom za saradnju sa Amerikancima, Mosadom i britanskom službom MI6.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike