Špansko lečenje rana prošlosti zakonom protiv Frankove ostavštine

Španska socijalistička vlada iznela je ambiciozan nacrt zakona kako bi se nizom mera suočila s nasleđem diktature generala Fransiska Franka, ali i posle više od 80 godina od završetka Građanskog rata takvi predlozi ostaju sporni u zemlji čija je politička slika sve više polarizovana između levice i desnice, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Gotovo godinu dana posle premeštanja Frankovih posmrtnih ostataka, španska levičarska vlada odobrila je nacrt zakona kojim će se finansirati ekshumacija žrtava Španskog građanskog rata od 1936. do 1939. i diktature koja je trajala sve do Frankove smrti 1975, piše agencija Frans pres.

Prema procenama aktivista, više od 100.000 žrtava i dalje je pokopano u neobeleženim grobnicama širom Španije.

Zakon o demokratskom sećanju, koji je kabinet premijera Pedra Sančesa usvojio u utorak učiniće iskopavanje masovnih grobnica pitanjem „državne odgovornosti“, ukazuje AFP, dodajući da vlada planira 750.000 evra za finansiranje nacrta zakona, a 60 odsto sredstava je predviđeno za potragu za nestalima.

Nacrt zakona predviđa kreiranje DNK baze podataka koja će pomoći u identifikaciji ostataka pronađenih u masovnim grobnicama, stvaranje mape masovnih grobnica i sprečavanje institucija koje se finansiraju javnim sredstvima da glorifikuju diktaturu.

Prema ranijem Zakonu o istorijskom sećanju, koji je donela prethodna socijalistička vlada 2007, država je ponudila podršku kako bi pomogla porodicama da pronađu i iskopaju rođake pokopane u neobeleženim grobnicama.

Ta je podrška, navodi AFP, povučena nakon što je konzervativna Narodna stranka došla na vlast 2011, tvrdeći da je takva pomoć bespotrebno otvorila stare rane.

Sančes je rehabilitaciju žrtava iz ere diktatora Franka postavio kao jedan od svojih prioriteta od dolaska na vlast 2018. Već u oktobru prošle godine, ističe agencija Frans pres, odredio je uklanjanje Frankovih posmrtnih ostataka iz mauzoleja u Dolini palih, u blizini Madrida.

Španska vlada otkrila je planove da pretvori mesto bivšeg mauzoleja generala Franka u civilno groblje i zabrani organizacije koje veličaju nasleđe diktatora, kao deo svojih napora da pomogne zemlji da izleči rane iz prošlosti, piše Gardijan.

Nacrt Zakona o demokratskom sećanju, ukazuje list, sadrži desetine mera usmerenih na prepoznavanje žrtava Španskog građanskog rata i diktature koja je usledila, s ciljem da se strahote tog vremena ne zaborave ili ponove.

Takođe će se, dodaje Gardijan, van zakona staviti udruženja koje slave diktatora i njegovu vladavinu, poput Fondacije Fransisko Franko, koja je osnovana posle manje od godinu dana posle njegove smrti, 1975.

Komentarišući nacrt zakona, premijer Pedro Sančes je kazao da bi država trebalo da bude odgovorna za pitanja sećanja, pravde i odštete, dok u vladi još naglašavaju da će se zakon fokusirati prvenstveno na žrtve, pravdu i ljudska prava i da će pomoći učenju španske dece o prošlosti zemlje.

Prema pisanju madridskog Paisa, Nacrt zakona o demokratskom sećanju, značajno menja način na koji se o „frankizmu“ uči u osnovnim i srednjim školama širom Španije.

Predlog zakona, dodaje Pais, predviđa pokretanje specijalizovanog tužilaštva za demokratsko sećanje i ljudska prava, kao i poništavanje svih presuda političkih procesa iz perioda Frankove diktature.

Nacrt zakona za suočavanje s Frankovim nasleđem koji je predložila manjinska vlada izazvao je žustru raspravu u Španiji, čija je politika i posle 80 godina od završetka građanskog rata duboko podeljena između levice i desnice, ukazuje Fajnenšel tajms.

Opozicija označava planove vlade kao smetnju koja podstiče sukobe oko prošlosti, ističući da se španski prelazak na demokratiju iz 70-ih velikim delom temeljio na Zakonu o amnestiji koji je nudio opšte pomilovanje političkim prognanicima i zvaničnicima iz perioda Frankove vladavine.

Španska stranka desnog centra, Narodna stranka, koja je dok je bila na vlasti u velikoj meri kršila Zakon o istorijskom sećanju, potez vlade je opisala kao skretanje pažnje s poteškoća u suočavanju s pandemijom korona virusa jer je Španija među najteže pogođenim zemljama u Evropi.

Vladinim predlozima o nasleđu španskog diktatora žestoko se protivi i Voks, tvrda desna stranka koja je sada treća najveća snaga u španskom parlamentu. Lider stranke Santiago Abaskal je prošle sedmice osudio koaliciju premijera Sančesa kao „najgoru vladu u 80 godina“, razdoblje koje uključuje gotovo celi period Frankove diktature.

Iako je u Španiji uspostavljeno demokratsko društvo, mnogi smatraju da se zemlja nikada nije suočila sa svojom fašističkom prošlošću, ukazuje BBC.

Za razliku od Musolinijeve Italije i nacističke Nemačke, koje su poražene u Drugom  svetskom ratu, španska tranzicija ka demokratiji posle 1975. bila je postupnija.

Tokom tranzicije ustanovljen je nepisani „pakt o zaboravu“ dok je, podseća BBC, Zakon o amnestiji iz 1977. onemogućavao bilo kakvu krivičnu istragu o događajima tokom Frankove vladavine.

Zakon o istorijskom sećanju iz 2007. priznao je žrtve rata s obe strane i pružio određenu pomoć onima koji su propatili tokom Frankove diktature.

Ali, zaključuje BBC, pronalaženje i ekshumacija hiljada nastradalih tokom Španskog građanskog rata bili su spori i kontroverzni, ostavljajući više od 100.000 žrtava koje se još vode kao nestale osobe.

(Novi magazin)

Napišite komentar