Slučaj „Pegaz“ – ko špijunira poljsku opoziciju

Kada je međunarodni tim istraživačkih novinara objavio rezultate istraživanja o zloupotrebi špijunskog softvera "Pegaz" (Pegasus) protiv političara, novinara i aktivista za ljudska prava u julu 2021. godine, uz autokratske države u Aziji i Africi, poput Azerbejdžana, Saudijske Arabije, Ruande i Maroka, samo je jedna zemlja EU bila optužena – Mađarska.

Ali sada, šest meseci kasnije, na videlo izlaze informacije koje upućuju na to da je poljska desničarska konzervativna vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS), koja Viktora Orbana vidi kao uzor, išla u korak sa svojim mađarskim saveznikom i na tom polju. Kšištof Brejza, vodeći političar liberalne opozicione stranke Građanska platforma (PO), objavio je neposredno pre Božića da je njegov pametni telefon hakovan 33 puta između aprila i oktobra 2019. godine.

U to vreme Brejza je vodio predizborni štab svoje stranke na parlamentarnim izborima 13. oktobra 2019. – a poljska državna televizija TVP objavila je izmanipulisane mejlove kako bi dokazala da se vodi kampanja mržnje protiv političkih protivnika. "To nije slučajno", sa sigurnošću kaže 38-godišnjak. Zapravo, mejlovi su nezakonito ukradeni sa njegovog telefona, a zatim promenjeni.

Brejza nije jedina žrtva hakerskih napada. Roman Gertih, bivši ministar unutrašnjih poslova i advokat blisko povezan sa liberalnom opozicijom, žali se na 18 napada na njegov mobilni telefon.

A u telefonu državne tužiteljke Eve Vžosek, koja se sukobila sa vladom zbog nekih spornih izbornih postupaka, koja je aktivna u advokatskom udruženju "Leks super omnia" i kritična prema vlasti, otkriveni su tragovi šest napada između juna i avgusta 2021.

Pegazov trag

Špijunski softver "Pegaz" je proizvod izraelske kompanije NSO. Prodaje se državama širom sveta, navodno za potrebe borbe protiv terorizma i organizovanog kriminala. Program može da špijunira ajfon i android pametne telefone u realnom vremenu, da snima razgovore, čita podatke o lokaciji i tajno aktivira kameru. Informatički stručnjaci kažu da nema odbrane od te vrste špijunskog softvera.

Brejza je o špijunskim napadima saznao iz jednog izveštaja novinske agencije AP, dok je tužiteljku Vžosek upozorio "Epl". Kanadska istraživačka grupa "Sitizen lab" sa Univerziteta u Torontu potvrdila je sve slučajeve.

S obzirom na poslednja otkrića, poljska opozicija sada govori o "poljskom Votergejtu" i poziva na formiranje parlamentarnog istražnog odbora – moguće je da je korištenje "Pegaza" uticalo na izborne rezultate.

Vlada nema pojma

Ali u redovima vladajuće stranke PiS se ograđuju od svih optužbi. "Ne znam o kom programu govorite. Ne znam kakav bi to program mogao da bude", odgovorio je zamenik ministra pravosuđa Mihal Vos na pitanja novinara. Naglasio je da ministar pravosuđa i državni tužilac Zbignjev Žobro takođe nije znao za nezakonito prisluškivanje.

Zapravo, tužilaštvo pokazuje slabo zanimanje za slučaj. Brejzin advokat podneo je kaznenu prijavu, čeka se odgovor. U slučaju Vžosek, otvaranje postupka je odbijeno zbog nedostatka dokaza.

Premijer Mateuš Moravjecki nije isključio mogućnost da su špijunske operacije sprovodile strane tajne službe, kojih u svetu ima "jako mnogo".

Dogovor na najvišem nivou

Ali, situacija za vladu postaje sve problematičnija. Polako na videlo izlaze dokumenti koji sve više rasvetljavaju slučajeve. Tako je recimo levo liberalni dnevnik Gazeta Viborča objavio da su se Viktor Orban, tadašnja poljska premijerka Beata Šidlo i izraelski premijer Benjamin Netanjahu sastali u Budimpešti u julu 2017. Tada je navodno donesena odluka o kupovini softvera "Pegaz".

Kako se ne bi saznalo za taj dogovor, račun od 25 miliona zlota nije plaćen sa računa Centralne službe za borbu protiv korupcije (CBA), što bi bilo logično da se radilo o instrumentu za borbu protiv organizioranog kriminala, nego iz "Fonda pomoći žrtvama zločina", koji kontroliše Ministarstvo pravosuđa.

Da bi to bilo moguće, status tog fonda je morao da se promeni u parlamentu. Zamenik ministra pravosuđa Vos podneo je zahtev Odboru za finansije. Kako navodi Gazeta Viborča, poslanicima nije rečeno da se radi o novcu za kupovinu softvera za špijunažu.

Novi softver za prisluškivanje

Izrael je navodno smanjio broj država koje smeju da koriste "Pegaz" sa preko 100 na 37. Među zemljama kojima je oduzeta dozvola su Poljska i Mađarska. Poljska opozicija, međutim, sumnja da će to stati na kraj špijuniranju.

"U narednim danima saznaćemo tačna imena i telefonske brojeve ljudi koji su bili špijunirani", kaže Gžegoš Hsetina, jedan od osnivača PO i bivši ministar unutrašnjih i spoljnih poslova.

Ali tu nije kraj: ugledni stručnjak za bezbednost Pjotr Nemčik ističe da izraelska kompanija "Cytrox", registrovana u Severnoj Makedoniji, već nudi alternativu "Pegazu" sa programom "Predator".

U međuvremenu je predsednik PiS i potpredsednik vlade Jaroslav Kačinski svima koji se boje prisluškivanja kroz šalu poručio: "Savetujem vam da koristite mobilni kao što je moj – stari, dotrajao, ali sa njim navodno možete i da snimate, ako pritisnete pravo dugme", rekao je konzervativni političar, poznat po nepoverenju u moderne izume.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике