„Severni tok 2“ čeka Dansku

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA AKO Danska da saglasnost da se na dnu Baltika mogu postaviti „Gaspromove“ cevi za protok, onda će pitanje gradnje gasovoda „Severni tok 2“ biti rešeno bez obzira što se tome protive Ukrajina, Poljska i SAD. Dosad su saglasnost za ovu gradnju na dnu mora dale Nemačka, Finska i Švedska. Zahvaljujući Stokholmu, „Gasprom“ će moći da postavi cevi dužine 510 kilometara na dnu Baltika u ekonomskoj zoni koja pripada Šveđanima. Očekuje se da će se Danci izjasniti do kraja juna. Dva glavna protivnika gradnje „Severnog toka 2“ Ukrajina i SAD, imaju svoje računice. Amerikanci pokušavaju da povećaju prodaju svog gasa Evropi, a najveći konkurent im je „Gasprom“. Što se tiče Ukrajine, ona ne želi da izgubi tri milijarde dolara, koliko zarađuje na tranzitu ruskog gasa preko svoje teritorije. Kijev se nada da će, ako uspe da zaustavi gradnju „Severnog toka 2“, zarada na tranzitu ruskog goriva preko Ukrajine biti još veća, jer planira da poveća za trećinu cene tranzita. Postojeći ugovor između „Gasproma“ i ukrajinskog „Naftogaza“ ističe 2019. godine. Predsednik Putin i rukovodstvo „Gasproma“ više puta su izjavljivali da će se i posle gradnje „Severnog toka 2“ koristiti ukrajinski gasovod ako za to bude postojala potreba. Na tome insistira i Nemačka, koju sada u Kijevu optužuju da su joj ekonomski interesi najvažniji, pa se zato i dogovara o postavljanju cevi na dnu Baltika. PROČITAJTE JOŠ – Vestager: „Severni tok 2“ nije u interesu Evrope Lani je preko ukrajinskog gasovoda u Evropu stiglo 93,5 milijardi kubika plavog goriva. Kad proradi „Severni tok 2“, prema rečima Alekseja Milera, prvog čoveka „Gasproma“, preko ukrajinskog gasovoda bi moglo da u Evropu stiže između 10 i 15 milijardi kubika gasa. Drastično smanjenje tranzita preko Ukrajine dovelo bi u pitanje rentabilnost ukrajinskog gasovoda. Koliko je zapetljan problem tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu pokazuje i to što je „Gasprom“ izgubio spor na arbitražnom sudu u Stokholmu. Ukrajinci su tužili „Gasprom“ da ne ispunjava obaveze po postojećem ugovoru, pa su mu ostali dužni 2,56 milijardi dolara. „Gasprom“ je osporio tu sudsku odluku i počeo proceduru raskida ugovora. Na drugoj strani, Ukrajina je krenula u naplatu milijardi koje joj je presudio arbitražni sud u Stokholmu. POLITIKA ILI EKONOMIJA? PREDSEDNIK Ukrajine Petar Porošenko nada se da ruski projekat „Severni tok 2“ neće biti realizovan jer to neće dopustiti SAD i saveznici. Porošenko stalno ponavlja da je „Severni tok 2“ politički, a ne ekonomski projekat.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike