Šest stvari koje treba da znate o međuizborima u SAD

Zašto se održavaju međuizbori i kada?

Ove godine, međuizbori se održavaju 8. novembra. Kao i predsednički izbori u SAD, održavaju se prvog utorka u novembru, osim kada taj utorak pada na prvi dan u mesecu. U tom slučaju, glasanje se pomera za nedelju dana.

Glavni razlog njihovog održavanja je to što mandati u Predstavničkom domu traju dve godine. Mandat u Senatu traje šest godina, tako da, bez obzira da li su u pitanju predsednički izbori ili međuizbori, oko trećine mesta u Senatu ostaje upražnjeno svake dve godine.

Koliko mesta u Predstavničkom domu i Senatu je obuhvaćeno?

U trci su svih 435 mesta u donjem domu Kongresa, dok se bira i 35 senatora. Svaka država, bez obzira na broj stanovnika, dobija dva mesta u Senatu, dok se mesta u Predstavničkom domu raspodeljuju državama na osnovu njihove veličine.

Kalifornija kao najmnogoljudnija država ima 52 predstavnika u Predstavničkom domu, a Vajoming, najmanje naseljena država, ima jednog. Ali obe države imaju po dva senatora.

Ko trenutno kontroliše Kongres?

Demokratska stranka trenutno ima tesnu većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu.
Da bi neki zakon bio usvojen, potrebno mu je odobrenje oba doma – tako da je kontrola Kongresa ključna za usvajanje zakona u SAD.

Pored donošenja zakona, Senat ima zadatak da potvrdi predsednikove predloge za najviše sudske funkcije, kandidate za kabinet, kao i da odobri formalne ugovore.

Da li će Bajdenovo ime biti na glasačkom listiću?

Iako Bajdenovo ime neće biti ni na jednom glasačkom listiću, njegovi dosadašnji uspesi i neuspesi mogu da utiču na rezultate izbora. Međuizbori se u SAD smatraju svojevrsnim referendumom o učinku aktuelnog predsednika.

Postoji veoma dosledan istorijski trend da na međuizborima stranka aktuelnog predsednika skoro uvek gubi mesta u Predstavničkom domu, a često i u Senatu. Demokrate se nadaju da to ovoga puta neće biti slučaj.

Koja je uloga Trampa u međuizborima?

Nije uobičajeno da bivši predsednik igra veliku ulogu na međuizborima, ali Tramp nije uobičajena politička ličnost. Tramp ove izbore koristi da ojača svoju poziciju za novu kandidaturu na predsedničkim izborima 2024. godine.

Šta će se desiti ako republikanci preuzmu Kongres?

Ukoliko bi republikanci preuzeli Kongres došlo bi do zastoja u komunikaciji sa Belom kućom. Republikanci bi, veruje se, blokirali odluke Bajdenove administracije.

Mogli bi da uspore ili čak zaustave imenovanja za Vrhovni sud, zaustave istrage koje su pokrenute o Donaldu Trampu kako po pitanju finansija, tako i o njegovoj ulozi kada je reč o  upadu njegovih pristalica na Kapitol.

Uz to, ako bi kontrola nad zakonodavnom granom bila podeljena, Republikanska partija bi imala veto na bilo koji potencijalni zakon.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike