Rusija: Predsednički imperijum

Foto: AP/Alexei Druzhinin

Na nedavnom referendumu za ustavne reforme se izjasnilo čak 77,92 odsto glasača, dok ih je 21,27 odsto bilo protiv. Iako kontroverzne izmene ustava uključuju smanjenje ovlašćenja predsednika i jačanje uticaja premijera, Putin je zadržao snažan predsednički sistem u zemlji.

Koliko je Ruska Federacija daleko od liberalne demokratije pokazali su i rezultati nedavnog referenduma na kojem su se blizu 110,5 miliona Rusa izjašnjavali o preko 200 ustavnih amandmana. Čak 77,92 odsto glasača se, prema saopštenju Centralne izborne komisije, izjasnilo za ustavne reforme, dok ih je 21,27 odsto bilo protiv.

Obrazlažući neophodnost referenduma, ruski predsednik Vladimir Putin je naglasio da nema potrebe za novim ustavom, ali da bi ustav iz 1993. trebalo izmeniti tako da se omogući parlamentu pravo da odobri ministre i nominuje predsednike vlade koje bi predsednik morao da potvrdi. Iako kontroverzne izmene ustava uključuju smanjenje ovlašćenja predsednika i jačanje uticaja premijera, Putin je zadržao snažan predsednički sistem u zemlji. Ovako kreiran ustav odražava prvenstveno pitanje moći jer ustavna pitanja oblikuju i sjedinjuju društvo oko usaglašenih vrednosti. A one se eksplicitno vide baš u ustavnim normama.

Referendumsko izjašnjavanje je trajalo punih sedam dana kako bi se na taj način smanjile gužve na biračkim mestima zbog pandemije covida-19. Međutim, očigledno je da se radi o orkestriranom plebiscitarnom pritisku vlasti s ciljem povećanja izlaznosti, a time i kvazikonstrukcije legitimiteta. Iako je medijski najinteresantnija odredba ona koja omogućava predsedniku Putinu još dva uzastopna mandata po šest godina, izmene ustava će sasvim sigurno udaljiti Rusiju od Zapada i liberalnog modela političkog uređenja.

U predreferendumskoj kampanji o ustavnim promenama jedva se i spominjalo resetovanje mogućnosti za ponovnu predsedničku kandidaturu Putina, čiji je rejting u kontinuiranom padu. Na direktan upit o ponovnoj kandidaturi 2024. Putin je izjavio da ostavlja to kao mogućnost, ali da sa legitimitetom referendumskog glasanja želi da zaustavi potragu za naslednikom koji bi lošim izborom mogao predstavljati slabog predsednika. Dakle, realno je očekivati da će se Putin kandidovati, te da bi sa još 16 godina mogao biti na “tronu” duže i od carice Katarine Velike.

Težište medijske predreferendumske kampanje bilo je na ustavnim odredbama za koje se Rusi tradicionalno opredeljuju, poput povećanja penzija i minimalnih plata, skromne reorganizacije vlade, zabrane istopolnih brakova, potvrde pravoslavnog opredeljenja i verovanja ruskog naroda u Boga, opomene da se čuva ruski jezik i istorija, kao i zabrane dvojnog državljanstva najvišim zvaničnicima. Posebno je naglašena odredba o zabrani odricanja od bilo kojeg dela ruske teritorije, što analitičari uglavnom tumače kao jačanje suvereniteta Moskve nad Krimom.

NAJSPORNIJA ODREDBA:Najsporniju odredbu ustavnih reformi predstavlja derogacija međunarodnog prava u Rusiji, koje neće imati prvenstvo ukoliko Ustavni sud zaključi da odredbe i presude međunarodnih sudova nisu u skladu sa ruskim zakonima. To je naišlo na kritike EU, koja od Moskve očekuje da poštuje međunarodne obaveze, uključujući i onu da sprovodi presude Evropskog suda za ljudska prava. I Venecijanska komisija Saveta Evrope, čija je Rusija članica, smatra da taj amandman nije u skladu s međunarodnim obavezama koje je ta zemlja preuzela, te su zahtevali da dodatak Članu 79 Ustava bude izbrisan ili izmenjen.

To se nije desilo i sada se međunarodna zajednica suočava sa presedanom, s obzirom na činjenicu da su međunarodno pravo i međunarodni zakoni po pravilu stariji od nacionalnog prava i zakonodavstva. Kako će se ova odredba odraziti na zainteresovanost krupnog kapitala za investicije u Rusiji s nebezbednom pravnom zaštitom tek treba da se vidi. Ruska ekonomija je teško pogođena padom cena nafte i pandemijom, a predsednik Putin umesto da poveća atraktivnost investicija, njen oporavak zasniva na dolasku migranata. I to ne bilo kojih – samo onih koji znaju ruski jezik i kulturu.

Zanimljivi su i stavovi ruske elite koje redovno istražuje agencija Survey of Russian Elites (SRE) kroz intervjue visokopozicioniranih lica u ruskom državnom aparatu, parlamentu, vojnim i bezbednosnim agencijama, državnim i privatnim kompanijama, naučnim i obrazovnim institucijama, kao i u medijima. Posebnu pažnju posvećuju periodičnom istraživanju istog uzorka sa istim pitanjima.

U kontekstu referenduma, interesantni su stavovi ruske elite pre i posle 10. marta, kada je Valentina Tereškova uputila apel za resetovanje ograničenja mandata predsednika, a Vladimir Putin odmah nakon njenog apela raspisao referendum. Udeo ispitanika koji smatraju da je Putin pokrenuo proces ustavnih reformi radi poboljšanja upravljanja pao je sa 31 odsto pre 10. marta na 19 odsto, dok je udeo koji misli da Putin čuva moć porastao sa 32 na 38 odsto. Većina intervjuisanih lica zaključuju da Putin namerava zadržati vlast.

Pre 10. marta 29 odsto ispitanika je procenjivalo da će Putin predati vlast nasledniku, a nakon tog dana samo deset odsto. Takođe, porastao je broj (sa 37 na 54 odsto) onih koji misle da će Putin svakako zadržati moć i u slučaju napuštanja predsedničke funkcije. Dok je pre 10. marta 61 odsto ispitanika verovalo da će doći do smene Putina, posle tog dana je taj procenat pao na 40 odsto. Identično je i za stranku Jedinstvena Rusija, samo sa malo izmenjenim brojevima (sa 32 na 21 odsto). Možda je najvažnije što se udeo intervjuisanih pripadnika ruske elite koji smatraju da najveću opasnost za Rusiju predstavlja odluka o Putinovom nasledniku smanjio sa 22 na samo šest odsto.

ZLOUPOTREBE I NEPRAVILNOSTI:Kao u svakoj zemlji sa autoritarnim režimom, glasanje na referendumu obeležile su brojne zloupotrebe i nepravilnosti. Dok je Evropska unija nakon sedmodnevnog referenduma saopštila da očekuje da Moskva temeljno istraži sve navode o neregularnostima o ustavnim izmenama u toj zemlji, Evropska komisija je posebno naglasila prisiljavanje birača, glasanje više puta, kršenje tajnosti glasanja i sumnje o nasilju policije nad novinarom/posmatračem.

Ruski nezavisni mediji osporili su zvanične rezultate i procente izlaznosti, a izvestili su i o brojnim kršenjima pravila još u prvim satima glasanja. Nevladina organizacija Golos, koja je pratila izbore, objavila je više od 700 izveštaja o zloupotrebama, postavljajući snimke šefova, direktora škola i lokalnih birokrata koji su pretili otkazima onima koji su odbijali da glasaju. Samo glasanje bilo je organizovano i elektronskim putem, pa se tako kao primer zloupotrebe pominje slučaj Ruskinje koja živi u Izraelu i glasala je čak tri puta – u Tel Avivu, Haifi i preko interneta.

Bez obzira na sve zloupotrebe i neregularnosti i bez obzira na bojkot glasanja i proteste na Puškinovom trgu, ustavni amandmani će stupiti na snagu i proizvešće posledice po građane Rusije i društveni vrednosni sistem. I sve to radi predsedničkog imperiuma poput onog iz Starog Rima, kojim se davala vlast nad životom i smrću.

Dugotrajno bavljenje politikom zahteva ogromne zalihe samokontrole, vrline koju neiskusni građani često tumače kao licemerje. Istina je da aktuelni ruski predsednik nikad nije pokazivao licemerje, ali ni integritet u odnosu na moralne vrednosti i dostojanstvo drugih. To je, nažalost za rusko društvo, nadoknadio imperativnim nametanjem kolektivne samokontrole.

*Autor je izvršni direktor Saveta za strateške politike.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike