RSE: Sumnjiva ruska posla po Africi

Rusija je poslednjih godina intenzivirala napore da poveća uticaj u Africi, pomaganjem lidera na vlasti i sprečavanjem prozapadnih ili demokratskih pokreta, pre svega preko operacija koje vodi bliski saradnik predsednika Vladimira Putina, pokazuju procureli dokumenti koje je prvi objavio britanski Gardijan, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE).

Jedan cilj je da se iz Afrike potisnu SAD i bivše kolonijalne sile, Velika Britanija i Francuska, dok je drugi da se zaustave „prozapadne“ pobune, ukazuje britanski list na dokumente do kojih je došao Centar dosije koji finansira Mihail Hodorkovski, ruski biznismen i kritičar Kremlja.

Putin je pokazao malo interesovanja za Afriku u 2000-tim, ali su zapadne sankcije uvedene 2014. zbog Krima navele Moskvu da traži nove geopolitičke prijatelje i poslovne prilike, ocenjuje list.

Središnju ulogu u tome ima Evgenij Prigožin, poznat kao „Putinov kuvar“ zbog ugovora s Kremljom za ketering. Njega je prošle godine optužio američki specijalni savetnik Robert Muler.

Prema optužnici, Prigožinova fabrika trolova je vodila kampanju na društvenim medijima 2016. da se pomogne pobeda Donalda Trampa na izborima. Gardijan dodaje da je Vagner grupa, privatni vojni ugovarač povezan s Prigožinom, snabdevala plaćenike za borbe u Ukrajini i Siriji.

Procureli dokumenti, kako navodi Gardijan, pokazuju da Moskva ima ambicije da Afriku pretvori u svoje strateško čvorište građenjem odnosa s aktuelnim vladarima, vojnim ugovorima i obrazovanjem nove generacije „lidera“ i „tajnih agenata“.

Više firmi povezanih s tim oligarhom, uključujući Vagner, poznate su među zaposlenima kao „Kompanija“, piše Gardijan i dodaje da dokumenti sugerišu da njihove aktivnosti koordinišu viši zvaničnici u ruskim ministarstvima spoljnih poslova i odbrane.

Otkriće istraživačkog Centra dosije je poslednji pokazatelj sve većih ruskih ambicija u Africi i Prgožinove uloge iz senke u strategiji Kremlja na tom kontinentu, ocenjuje Dejli telegraf.

Među dokumentima do kojih je došao Centar dosije je pismo u kojem Prigožin kritikuje bivšeg sudanskog predsednika Omara al-Bašira što nije sledio ruske savete kako da suzbije prodemokratsku pobunu u zemlji, između ostalog i savet da se demonstranti predstave kao „proizraelski“, „pro-LGBT“ i „antiislamski“ kako bi se diskreditovali, piše Telegraf.

List podseća da je u martu pisao da su kompanije povezene s „Putinovim kuvarom“ u poslednje dve godine razvile poslovne interese u nekoliko afričkih zemlja, među kojima su Libija, Sudan, Centralnoafrička Republika, Zimbabve i Madagaskar.

Telegraf ističe da je poznato da Prigožin ima lični interes u ruskoj politici prema Africi – prošle godine je prisustvovao sastanku ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i libijskog generala Halife Haftara. Istraga ruskog lista Novaja gazeta objavljena ranije ove godine otkrila je da je privatni avion povezan s Prigožinom često leteo za Afriku 2018.

Rusko prisustvo u Centralnoafričkoj Republici uglavnom je bilo nezapaženo do prošle godine kada se pojavila vest da su na putu na oko 180 kilometara od prestonice Centralnoafričke Republike ubijena tri ruska novinara koja su ispitivala aktivnosti tajnovite Vagner grupe, piše južnoafrički list Mejl end gardijan.

Posle toga, Rusija i Vagner počeli su da se pojavljuju na neočekivanim mestima širom Afrike, ističe Mejl end gardijan – na Madagaskaru su ruski politički stratezi navodno pomagali nekoliko kandidata uoči predsedničkih izbora 2018; u Sudanu je Vagner navodno savetovao Bašira kako da učvrsti vlast; u Centralnoafričkoj Republici je Rusija navodno donirala oružje i zauzvrat dobijala ugovore za rude; u Džibutiju je ruski zahtev za izgradnju vojne baze odbijen tek posle reagovanja SAD.

Ruski zaokret ka Africi nije iznenađenje, štaviše malo je zakasnio, ocenjuje južnoafrički list i podseća da je tokom hladnog rata Sovjetski Savez razvio bliske veze s vladama širom Afrike, ali su one propale s padom komunizma posle čega su stare sile poput Velike Britanije i Francuske, kao i SAD, nastojale da ostvare dominantnu poziciju. Uz to uticaj traže i nove sile poput Kine, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske.

Istinitost procurelih dokumenata tek treba potvrditi, ističe američki geopolitički institut Stratfor, ocenjujući da su raniji dokumenti koje je objavio Hodorokovski izgleda pouzdani i da informacije u novim dokumentima deluju da su saglasne s događajima koji su javno poznati.

Ako su tačnai dokumenta podvlače da Moskva vidi prilike za ekonomske i političke dobitke agresivnim ulaskom u afričke zemlje preko vojnih ugovora, kompanije Vagner i drugim sredstvima uticaja, ocenjuje Stratfor.

O zaokretu Rusije ka Africi već ranije je pisao američki časopis za spoljnu politiku Nešenel interest koji je ocenio da Moskva može imati nekoliko ciljeva na tom kontinentu.

Mnogi potezi Moskve u Africi odražavaju oživljavanje ruske spoljne politike pod Putinom i njegovu želju da zemlji vrati status velike sile, ocenio je časopis u martu, konstatujući da u vezi s Afrikom postoji globalna politička računica, pošto se na tom kontinentu nalazi oko 25 odsto zemalja sveta.

Rusija, kao i Kina, pokušava da stvori politički blok od različitih zemalja za podršku svojim interesima u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama.

Pored politike, Rusija ima interes u energetici, ali i vojne i strateške interese u Africi, ističe autor teksta u Nešenel interst Piter Bruks, saradnik Fondacije Heritidž i bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane SAD.

Rusija je možda na putu da uspostavi mornaričku bazu u Sudanu, a navodno pokušava da napravi logističku bazu u Eritreji koja se takođe nalazi na obali Crvenog mora, piše Bruks, dodajući da Rusija ima interes i u Libiji. Mada je libijska energija važna za Moskvu, postoji zabrinutost da je Rusija zainteresovana za vojne baze u Libiji, koja ima strateški položaj na severu Afrike.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike