PROGNOZE PRED IZBORE ZA EVROPSKI PARLAMENT: Desnica sve jača, pa se očekuje koalicija narodnih partija, socijaldemokrata i liberala

Afera „Štrahe“ koja trese Austriju, neće značajnije uzdrmati desnicu na starom kontinentu, smatraju sagovornici Tanjuga i ocenjuju da, iako se ispune čekivenja da će evropske desničarske i populističke stranke osvoji znatno veći broj poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu nego do sada,one neće bitnije moći da utiču na evropsku politiku.Analitičari navode da Evropski parlament ima sve veću snagu, ali da su države članice te koje imaju prevagu i da će od njih zavisiti evropske politike, te dodaju da ni posle ovonedeljnih izbora populističke i desničarske stranke neće imati pristup značajnim institucijama.Profesor Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije objašnjava da je danas desnica u Evropskom parlamentu podeljena na dve veće grupacije, jednu okupljenu oko italijanskog vicepremijera Matea Salvinija i vođe francuskog ekstremno desnicarskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, sa manje od 40 poslanika, te nešto veću grupaciju oko Najdzela Faraža i njegovih saradnika.Očekuje se da grupacija oko Salvinijeve Lige i Nacionalnog okupljanja Marin le Pen značajno poveća broj poslanika, pa čak i duplira, ali toliko uvećanje desnice ne bi trebalo da ima odlučujući uticaj na sastav Evropske komisije jer se ponovo očekuje koalicija između narodnih partija, socijaldemokrata i eventualno evropskih liberala.PROČITAJTE JOŠ: NEMAČKA DESNICA U USPONU: AfD druga po popularnosti“U ovom momentu očekuje se veliki skok desnice u broju poslanika, ali ne toliki da bi mogao da utiče na sastav komisije“, naveo je Zečević.Nadležnosti EP, koji je ranije imao samo savetodavni karakter, značajno su evoluirale jer se danas evropski propisi u oblasti privrede, ekonomije donose pre svega u EP i Savetu ministara, kaže Zečević.Takođe, podseća da EP može da blokira određene procedure, prijem u EU, neke međunarodne sporazume.Međutim, navodi Zečević, cilj desnih partija u ovom trenutku je da pre svega dobiju legitimitet da pojačaju svoj politički uticaj i da se postave kao snaga koja bi jednog dana mogla da upravlja Evropom.“Možda ne na ovim izborima, ali na nekim narednim izborima za EP. Oni žele d u evropskom javnom mnjenju dobiju takav status koji im omogućava da se predstave kao alternativna snaga koja bi mogla da dođe na vlast“, navodi ZečevićKomentarišući aferu nakon što su mediji objavili snimak na kojem austrijski vicekancelar i lider Slobodarske partije Hajnc Kristijan Štrahe navodnoj nećaki ruskog oligarha za finansijsku podršku nudi poslovne povlastice u Austriji, Zečević kaže da se očekuje pad popularnosti njegove partije na izborima za EP, kao i na jesenjim izborima u toj zemlji.Međutim, ističe da je Austrija mala zemlja iz koje dolazi manje od 20 poslanika u EP, te da neće presudno uticati na desni blok u Evropi.“Najviše poslanika iz te grupacije treba da povuku italijanska Liga i Nacionalno okupljanje Marin Le Pen. To su neke projekcije koje su moguće u toj grupaciji ekstremne krajnje desnice u EP“, naveo je on.Istraživač u Centru za evropske politike Strahinja Subotić smatra da će partije koje su evropskeptične ili čak antievropski orjentisane „skočiti“, ali da će njihov uticaj zavisiti od toga koliko će biti složne.Navodeći da odluke EU u najvećoj meri zavise od država članica, Subotić navodi da će parlament odlučivati, između ostalog, o budžetu EU, te da će moći da otežavaju formiranje koalicije, ali da nema ulogu u spoljoj politici unije.Navodi da će posle ovih izbora formiranje koalicije biti teže, budući da narodnjaci i socijalisti verovatno neće moći da naprave koaliciju samostalno, već će biti potreban veći broj političkih partija.“Tu će možda značajnu ulogu imati ALDE koji je ojačan prisustvom Makrona, a i Zeleni bi mogli da imaju veću ulogu nego do sad“, naveo je Subotić.Subotić kaže i da, kad je reč o politici proširenja, EP ima značajnu ulogu budući da usvaja rezolucije koje mere stanje u državama, ali i da evroskeptične partije neće dodatno uticati na stav EP prema proširenju jer neće imati većinu.On ističe da je važnije da li će evroskeptici doći na čelo država članica na izborima u narednom periodu, te podseća da slede izbori u Poljskoj, Rumuniji, Belgiji, Litvaniji…Kad je reč o Austriji, i Subotić navodi da ta država šalje relativno mali broj poslanika u EP, te da, čak i ako FPO izgubi na popularnosti posle skandala, neće uticati u velikoj meri na desni blok u EP.PROČITAJTE JOŠ: Desnica u Evropi kreira političku internacionalu“Skandal ne ide na ruku Salviniju i Marin Le Pen i ostalim evroskeptičnim liderima koji su imali neformalnu koaliciju sa Štraheom. Međutim, Makronu i liberalima to ide na ruku jer su oni uvek naglašavali da uticaj Rusije može biti potencijalno opasan“, naveo je Subotić.Ove nedelje će više od 400 miliona građana iz 28 članica EU imati priliku da glasaju za svoje predstavnike u Evropskom parlamentu, a prvi će na glasanje izaći Holanđani i Britanci 23. maja dok će se u najvećem broju članica evropski izbori održati u nedelju.Konačni rezultati koji će odrediti sastav devetog saziva Evropskog parlamenta biće poznati istog dana oko 22 časa.Očekuje se da Evropski parlament nakon evropskih izbora i inauguracije novog saziva 2. jula krene u izbor budućeg predsednika i komesara Evropske komisije koji bi trebalo da počnu sa radom u novembru.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike