Poslednje savezničke žrtve na Zapadnom frontu

Grob francuskog vojnika Ogistena Trebišona nalazi se gotovo na samoj liniji fronta u trenutku stupanja na snagu primirja 11. novembra 1918. godine. a na spomeniku je upisana mala bezazlena laž.

Na jednostavnom belom krstu piše „Dao život za Francusku 10. novembra 1918“. Ipak, nije bilo tako.

Kao i stotine drugih na Zapadnom frontu, Trebišon je poginuo u borbi 11. novembra ujutru, posle postizanja dogovora o primirju zapadnih saveznika i Nemačke u ranim jutarnjim satima ali pre nego što je primirje stupilo na snagu u 11 sati 11. novembra 1918, posle četiri godine rata u kome su stradali milioni.

Njegova smrt, par minuta pre nego što su topovi na Zapadnom frontu zaćutali, samo je naglasila ludost rata koji mnogi u nekim od uključenih država nisu mogli da shvate.

Do tog trenutka je u Prvom svetskom ratu poginulo 14 miliona ljudi, od čega devet miliona vojnika, mornara i pilota iz 28 zemalja.

Nemačka je na zapadu bila veoma blizu brze pobede pre nego što je sukob prerastao u pakao rovovske borbe. U samo jednoj bici, kao što je bila bitka na Somi, moglo je biti i do milion žrtava. Upotreba otrovnih gasova samo je naglasila do tada neviđenu bezobzirnost ratovanja.

Za Francusku, koja je izgubila oko 1,4 miliona vojnika, bilo je možda previše potresno, ako ne i sramotno, da objavi da je Trebišon izgubio život poslednjeg jutra, u trenutku pobede.

„Zaista, na grobu je upisan 10. novembar da bi se nekako ublažila tuga porodice“, kaže francuski vojni istoričar Nikola Čubak.

Postojalo je mnogo razloga zašto su ljudi ginuli sve do oglašavanja trube u 11.00 – strah da se neprijatelj neće pridržavati prekida vatre, mržnja posle četiri godine pokolja, želje ambicioznih komandanata za poslednjom pobedom, loše komunikacije, pa čak i radost ubijanja.

Dok su sati prolazili, trupe su zauzimale sela, prelazile reke pod neprijateljskom vatrom a napadi su bili odbijani uz velike gubitke. I dalje stoji pitanje da li su dobici bili vredni gubitaka.

Istoričar Džozef Persiko procenjuje da je ukupan broj mrtvih, ranjenih i nestalih na svim stranama poslednjeg dana iznosio 10.900.

Američki komandant, general Džon Peršing, koji je insistirao na nastavku borbi, morao je da pred Kongresom pravda veliki broj žrtava poslednjeg dana.

Ni druge zemlje nisu bile pošteđene takvih gubitaka.

Dva minuta pre primirja nemački snajperista je ubio 25-ogodišnjeg Kanađanina Džordža Lorensa Prajsa.

Prajs je učestvovao u velikoj ofanzivi koja je probila nemački front u jesen 1918, i 11. novembra ujutru su bili u Monsu, mestu prvog sudara britanskih vojnika s Nemcima 1914. Oslobađanje Monsa je komandantima zemalja Komonvelta imalo i dimenziju takoreći zaokruživanja rata, budući da je prva britanska žrtva u ratu, redov Džon Par, pala baš u Monsu, 21. avgusta 1914.

Prajs se kretao duž kanala u gradu u čijem centru je stanovništvo već otvaralo skrivena vina i viskije da bi s Kanađanima proslavili mir kada je ođeknuo pucanj.

Prajs, poslednji poginuli vojnik Komonvelta, sahranjen je malo izvan Monsa, nedaleko od Para, prve žrtve.

Oko 250 kilometara dalje, u Francuskoj, 23-ogodišnji Amerikanac Henri Ginter nastradao je od nemačke mitraljeske vatre u 10.59.

Ginter i drugovi su se 11. novembra ujutru suočili s nemačkim mitraljeskim gnezdom u dolini blizu Šomon-devan-Damvijea. Prema nekim navodima, Nemci su prvi rafal ispalili preko glava Amerikanaca, kao upozorenje, znajući da je rat skoro gotov. Ali Ginter je nastavio napred.

Njegova porodica nije saznala da je mrtav sve do predviđenog datuma povratka kući, kada su otišli da ga sačekaju na železničkoj stanici, ali se nije pojavio.

I Trebišon (40) poginuo je par minuta pre prekida vatre dok je svojim saborcima nosio poruku komande.

Pre rata je bio pastir, i prošao je sve najbrutalnije bitke francuske vojske – na Marni, na Somi i kod Verdena. Poslednje naređenje mu je bilo da prenese vojnicima u mestu Vrinj-Mez gde će se okupiti za obrok posle primirja.

Telo mu je pronađeno s ranom od metka na glavi. Datum upisan na njegovom grobu je i dalje kontroverzan iako je stavljen radi njegove porodice.

Smatra se da su njih trojica poslednji iz svojih zemalja koji su izgubili život u borbenim operacijama.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike