POSLE NAPADA NA RAFINERIJU: Kakav je pravi odnos snaga u Jemenu?

Huti su objavili da su bez ičije pomoći sa 10 dronova napali najveće saudijsko naftno postrojenje, ali Saudijci i Amerikanci tvrde kako iza napada stoji Iran. Majk Pompeo, državni sekretar SAD, dao je izjavu iz koje je očito da u Vašingtonu ciljaju na Teheran: „Iran je sada pokrenuo napade bez presedana na svetske zalihe energentima”. Zagrebački Jutarnji ist ocenjuje da je Pompeov nastup lako shvatljiv, s obziroma da teokratska diktatura Saudijske Arabije spada među glavne američke saveznike, a Iran među – neprijatelje.PROČITAJTE JOŠ – NAPAD DRONOVA: Srce naftnog postrojenja Aramka oštećeno u napadu (VIDEO) Tu su poklapaju interesi SAD i Izraela, koji Irance, takođe, smatra glavnim neprijateljima jer naoružava šiitski Hezbolah u Libanu. U takvom spletu Saudijci su optužili Teheran da je Hutima obezbedio rakete i bespilotne letelice koji su korišćeni u napadima na saudijske gradove, piše Jutarnji list.PROČITAJTE JOŠ – HAOS NA TRŽIŠTU: Skočila cena nafte posle napada u Saudijskoj Arabiji Saudijski državni mediji odmah su izvestili kako je prestolonaslednik Mohamed bin Salman u telefonskom razgovoru rekao američkom predsedniku Donaldu Trampu da je Kraljevstvo „voljno i sposobno“ da odgovori na napade na naftna postrojenja za koja su odgovornost preuzeli Huti.Foto Tanjug/ AP Zauzvrat je Tramp Salmanu potvrdio da su SAD spremne na saradnju s Kraljevinom kako bi zaštitilo njegovu bezbednost nakon napada dronovima. Slična se situacija dogodila u maju kada su SAD i Saudijci optužili Iran za napad na dva tankera u Persijskom zalivu. Ubrzo su Sjedinjene Američke Države poslale nosač aviona UŠ „Abraham Linkoln“ u Persijski zaliv „kako bi se sprečili iranski napadi na američke objekte“, iako službena istraga, koju su vodile zemlje čija su plovila tada napadnuta – Ujedinjeni Emirati, Saudijska Arabija i Norveška, nije našla dokaze da iza njih stoji Iran. S druge strane, teško je verovati da su Huti sami sposobni da upravljaju sofisticiranim napadima dronovima na udaljene ciljeve u Saudijskoj Arabiji, sa kojom ratuju već pet godina. Nakon što su snage Hutija ušle u glavni grad Sanu u septembru 2014, Saudijska Arabija pripremila je koaliciju 10 zemalja, u kojoj su bili Ujedinjeni Arapski Emirati, Jordan i Maroko, te počela krvavi rat. Ispostavilo se da nemaju dovoljno sposobnosti i snage da suzbiju neprijatelje, pa će rat u Jemenu biti dugotrajan i iscrpljujući, a u međuvremenu je međunarodno priznati predsednik Abdrabuh Mansur Hadi pobegao u Saudijsku Arabiju. Huti su zeidi, što je ne baš pravoveran oblik šiitskog učenja, ali kao neprijatelji Saudijaca saraduju s Iranom, iako obaveštajni stručnjaci procenjuju da je uticaj Teherana prilično ograničen. U Jemenu su donedavno postojale dve zaraćene strane – prvu je predvodio šef jemenske vlade Abdrabuh Mansur Hadi, koga podržava Saudijska Arabija, a drugu lider Hutija Abdul-Malik al-Houti, koga pomaže Iran. Letos su se iz igre povukli Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su počeli da podržavaju Prelazno veće Južnog Jemena (STC) koje vodi Aden Ajdarus al-Zubaidi, čije su snage u avgustu zauzele najveći deo Adena. Drugim recima, Saudijci su de fakto izgubili Jemen, a uprkos najmodernijem naoružanju, nisu sposobni da zaštite ni vlastitu državu, a kamoli negde da uvode red. Zato žele da se uključi Amerika, zaključuje Jutarsnji list.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike