Porez siromašnima u borbi protiv klimatskih promena-greška?

Francuski predsednik Emanuel Makron je pogrešio što je porezom siromašnima nameravao da doprinese borbi protiv klimatskih promena, ocenjuje Džoš Garman, direktor britanskog ogranka Evropske fondacije za klimu i bivši politički direktor „Grinpisa“. „Emanuel Makron neće na taj način učiniti našu planetu ponovo velikom“, navodi autor teksta koji je danas objavio „Politiko“ u evropskom izdanju. Godinu dana nakon što je francuski predsednik na američko odbacivanje Pariskog sporazuma o klimi odgovorio na svoj način, Francuska je u haosu zbog nasilnih protesta na ulicama Pariza posle Makronovog pokušaja da uvede nove „zelene takse“, navodi se u tekstu.PROČITAJTE JOŠ: U protestima zbog ekonomskih reformi u Francuskoj uhapšene 63 osobe „Da je Makron obratio pažnju, primetio bi da najefikasnije politike vezane za pitanja klime nisu zasnovane na oporezivanju siromašnih. Nasuprot tome, one su fokusirane na investiranje u zelene alternative sa uvođenjem zakona u cilju sprečavanja najvećih zagađivača da bespotrebno koriste zastarele, prljave tehnologije“, objašnjava Garman. On ukazuje da svaki lider koji je ozbiljno rešen da se uhvati u koštac s klimatskim promenama mora ozbiljno da se posveti dobijanju dozvole od birača da to sprovede u delo.PROČITAJTE JOŠ: Vodeni topovi i suzavac na ulicama Pariza „Da je Makron slušao svoj narod, gledao bi šire od ekonomske doktrine bazirane na grubom fiskalnom instrumentu za oporezivanje po bilo koju ljudsku cenu, i opredelio bi se za obilje popularnijih, progresivnijih i, na kraju, efikasnijih pristupa smanjenju zagađenja“, ocenjuje Garman. Prema njegovom mišljenju, Makronova politika nije doživela neuspeh zato što je on pokušao da uvede porez na gorivo, već zato što je to bila „loša, regresivna politika koja je najviše pogodila nasiromašnije“. Druge zemlje su, ukazuje, porez na gorivo uvele bez većeg otpora javnosti. Garman ocenjuje da neredi u Francuskoj šalju poruku političarima širom sveta da uvođenje poreza na gorivo znači dovođenje njihove političke karijere u opasnost, pogotovu nakon sličnih propalih pokušaja u Australiji koji su koštali funkcije premijera te zemlje Kevina Rada. „Sigurno je da bi Makronova dilema trebalo da bude jasno upozorenje da se ekološka politika ne može izolovati od širih pitanja nejednakosti i socijalne pravde. Ali, opasnost leži u tome da priča iz Francuske pruži pogrešne pouke u trenutku kada se Evropom širi debata o tome kako izgraditi zelenu ekonomiju“, zaključuje Garman.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike