Plaćaš 60 godina i nadaš se da ćeš doživeti stotu!

VISOKU političku cenu je platila britanska premijerka Tereza Mej zbog predloga da se stariji sunarodnici Ostrva odreknu dela vrednosti svojih kuća, kako bi platili troškove lečenja i staračkih domova. Ali, to nije stavilo tačku, već je, naprotiv, rasplamsalo drastičnije ideje o uvođenju poreza starijim od 40 godina, kako bi se finansirao rastući broj ljudi za koje se procenjuje da će doživeti stotu. Predlog je pod nazivom “Porez na demenciju” dao bivši zamenik premijera Demojen Grin, tvrdeći da je to jedini način da se osigura da stariji sugrađani kojima je potrebna svakodnevna nega mogu da žive – i umru – dostojanstveno. Tvrdeći da će sve više ljudi živeti do 100. godine, on uverava da država mora za to da se pripremi. Odahnuli su oni kojima je predlog Mejove pretio da moraju da prodaju kuće, ali zato se pretnja novim troškovima nadvila nad radne Britance starije od 40 godina kojima, istina, nije zagarantovano da će ugasiti 100 svećica, ali im se zato “smeši” uvođenje obaveznog poreza od dva odsto za socijalnu brigu i pažnju u starosti. Ako je dočekaju, jer se, paralelno, zbog predviđene, takođe ničim garantovane, dugovečnosti, produžava i starosna granica za odlazak u penziju. No, to je druga priča. Grin je, u ovom slučaju, izračunao da bi se novim oporezivanjem godišnje prikupilo oko 20 milijardi funti. Nije pominjao koliko će “ulagača” kasnije uživati u plodovima sadašnjih odricanja, ali zagovornici ove akcije upozoravaju na pritisak na sistem u Britaniji za od 25 do 30 godina, kada će generacije sa manjom ušteđevinom i bez dobro definisanih penzija muku mučiti sa starošću, bez odgovarajuće nege. Grin je, u odbranu svojih predloga, istakao da su slični sistemi već zaživeli u Japanu i Nemačkoj. Nije, međutim, pritom rekao da nijedan nije i rešio problem rastućih troškova sve dugovečnijeg stanovništva. U Nemačkoj se očekuje da će broj starijih od 67 godina da se popne na 21,5 miliona do 2040. godine, što je čak 42 odsto više nego 2013. godine. Statistika je utvrdila da je specijalne potrebe u starosti imalo 2,9 miliona Nemaca, oko devet odsto više nego 2013. godine. Ukupni troškovi za zdravstvene usluge porasli su za poslednjih 13 godina 42 odsto. Simptomatično je, pritom, da su troškovi za negu starih znatno porasli otkako je 1995. godine vlada uvela sistem socijalne zaštite, izdvajanjima od zaposlenih. Nemci su 2015. godine trošili oko 56 odsto više na negu nego 2005. godine, pa se procenat izdvajanja za ove namene stalno uvećava. No, to ponovo ne rešava problem, pa Nemci i pored toga izdvajaju dodatne evre za stare dane. Kao da demencija “jede” i porez na demenciju. BEZ IZLAZA REFORME u Nemačkoj tokom poslednjih decenija bile su usmerene na smanjenje troškova zadržavanjem starijih u njihovim kućama. Dementna osoba je prošle godine za negu dobijala mesečno oko 1.300 evra, 600 više nego ranije. Problem je, međutim, što briga o dementnim osobama traži više novca, pa mnogi Nemci, kako navodi “Fajnenšel tajms”, moraju da napuste posao da bi brinuli o bližnjima, a za to ne dobijaju nikakvu kompenzaciju.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike