Najbrže vesti u Srbiji

Pet članova Rohingja porodice prihvaćeno nazad u Mjanmar

Mjanmar je prihvatio nazad prvih petoro od oko 700.000 pripadnika muslimanske manjine Rohingja, koji su izbegli od nasilja koje je vojska te zemlje vršila nad njima, a uprkos tome što Ujedinjene nacije navode da još nije bezbedno da se vrate kućama. Kako prenosi AP, vlada Mjanmara je saopštila u subotu da se pet članova jedne porodice vratilo u zapadnu državu Rakajn iz kampa za izbeglice na granici sa Bangladešom. U saopštenju se navodi da su vlasti potvrdile da su oni živeli u toj zemlji i obezbedile su im nacionalne verifikacione kartice. Te kartice su, objašnjava agencija, forma ličnih karti koje, ipak, ne podrazumevaju državljanstvo koje je Rohingjama decenijama osporavano u Mjanmaru. Dodaje se i da ta porodica privremeno ostaje sa svojim rođacima u gradu Mungdav koji je administrativni centar kod granice. Agencija navodi da u saopštenju nije bilo navedeno da li je planirano još repatrijacija. Bangladeš je Mjanmaru dostavio listu od 8.000 izbeglica kako bi Mjanmar započeo repatrijaciju, ali je taj proces odložen zbog komplikacija u verifikaciji, navodi AP. Ove dve države sklopile su dogovor da u januaru započne proces prihvatanja Rohingja nazad u Mjanmar, ali je došlo do odlaganja zbog zabrinutosti među humanitarcima koji su tvrdili da će pripadnici te manjine ponovo biti prinuđeni da pobegnu i da neće biti bezbedni u Mjanmaru. Agencija navodi sa su u skorašnjem nasilju u Mjanmaru ubijene stotine Rohingja, da su mnoge kuće i sela spaljene do temelja, a da su UN i SAD opisale napade mjanmarske vojske kao „etničko čišćenje“. U petak su Agencija za izbeglice UN i Mjanmar upotpunili memorandum o razumevanju koji proces repatrijacije opisuje kao „bezbedan, dobrovoljan i dostojanstven, u skladu sa međunarodnim standardima“. Rohingje su veoma dugo tretirane kao da ne pripadaju Mjanmaru, iako su njihove porodice živele u toj državi generacijama. Skoro svima je odbijen zahtev za državljanstvo od 1982. godine, efektivno ih čineći osobama bez državljanstva. Njima je zato osporeno pravo na kretanje kao i druga bazična prava. Lider Rohingja Abdur Rahim objasnio je da pripadnici te manjine zahtevaju da budu priznati kao državljani Mjanmara pre nego što repatrijacija započne, kao i da dogovore o njihovoj bezbednosti nadgledaju Ujedinjene nacije.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike