Papa Franja u Africi: Put raskola nije hrišćanski

Foto: Beta / AP

Poglavar Rimokatoličke crkve Franja posle posete afričkim zemljama, gde se ponovo založio za saosećanje sa siromašnima, pravdu za migrante i zaštitu životne sredine, izneo je dosad najotvorenije priznanje tenzija s konzervativnim katolicima u SAD koji ga optužuju za antikapitalistički program i odstupanja od osnovnih učenja crkve, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) ocene svetskih medija.

Suočen s upornim protivljenjem katoličkih konzervativaca iz SAD i optužbama da gura tradicionaliste od crkve, papa je rekao da se nada da neće doći do raskola, ali i da ga se ne plaši, ističe Njujork tajms.

Papa je to rekao na povratku u Rim iz poseta Mozambiku, Madagaskaru i Mauricijusu koje su pokazale njegove prioritete – približavanje siromašnima, zalaganje za pravdu za migrante i druge marginalizovane, kao i za zaštitu životne sredine od razuzdanog kapitalizma.

Takvim zalaganjima, ukazuje Njujork tajms, Franja je otuđio neke konzervativce, posebno u SAD, koji kažu da promoviše antiamerički i antikapitalistički program, ali i da odstupa od osnovnih učenja crkve.

„Molim se da ne bude raskola, ali se ne plašim“, rekao je papa novinarima u avionu za Rim, dodajući da „uvek postoji mogućnost raskola u crkvi“, ali da „put raskola nije hrišćanski“.

Neki od papinih bliskih saradnika poslednjih meseci javno govore da je meta zavere konzervativnih neprijatelja koji su ugroženi pristupom koji je crkva zauzela po njegovim vođstvom, preneo je Tajms.

Njegov blizak savetnik Antonio Spadaro, jezuit koji uređuje časopis Sivilita katolika, optužio je američke ultrakonzervativne katolike da prave sraman savez „mržnje“ s evangelističkim hrišćanima uz pomoć predsednika SAD Donalda Trampa.

Ultrakonzervativno krilo Katoličke crkve u SAD često kritikuje Franju, tvrdeći da se ne protivi dovoljno snažno abortusu, a da je previše sažaljiv prema homoseksualcima i razvedenima, kao i da je previše pomirljiv prema muslimanima, ističe agencija Frans pres.

Najžešći i najglasniji papin kritičar je američki kardinal Rejmond Burk, konzervativni sveštenik koji je posebno kritikovao kako je Franja rešavao krizu s pedofilima među sveštenicima, za koju je Burk optužio homoseksualnost.

Pojedini nezadovoljni konzervativni katolici traže papinu ostavku, optužujući ga za „jeres“, dodaje AFP i ukazuje da su lidera 1,2 milijarde katolika u svetu, zbog čestih kritika kapitalizma i podrške ugnjetenima, neki označili kao komunistu.

Papa Franja međutim insistirana da su njegove izjave o društvu isto ono što je govorio papa Jovan Pavle Drugi koji je veoma popularan među konzervativnim katolicima. „Iste stvari! Kopiram ga!“

Dok je išao u posetu nekim od najsiromašnijih zemalja na svetu, papa je iskoristio priliku da napadne svoje neprijatelje među najbogatijim, ocenjuje britanski Gardijan u uredničkom komentaru.

Na putu iz Rima, papa je na pitanje o knjizi francuskog novinara o naporima konzervativnih crkvenih krugova u SAD da bude smenjen, rekao da mu je „čast“ kada ga Amerikanci napadaju, navodi Gardijan i ističe da nema greške kad je reč o dubini podele u najvećoj i najvažnijoj hrišćanskoj crkvi u svetu.

Dok je veći deo ove godine u Vatikanu bio u senci svešteničkih zlostavljanja, Franja je odlazak iz Rima iskoristio da ponovi teme za koje želi da obeleže njegovo papstvo, ističe BBC uz ocenu da nije slučajno odabrao Mozambik, Madagaskar i Mauricijus.

Prema podacima UN, 80 odsto stanovnika Mozambika ne može da si priušti minimalne troškove adekvatne ishrane, dok 90 odsto stanovništva Madagaskara živi s manje od dva dolara dnevno.

Madagaskar, dodaje BBC, prolazi kroz žestoku deforestaciju – 40 odsto njegove šume je nestalo u poslednjih 60 godina, što je posebno opasno pošto se 80 odsto njegovih biljnih i životinjskih vrsta ne može naći drugde na planeti. Slično, Mozambik je izgubio osam miliona hektara šume od 1970.

Papa je u Mozambiku kritikovao „težnje za grabljenjem i haranjem podstaknute pohlepom“ spolja, dok je na Mauricijusu pozvao da se prihvataju migrantski radnici, prenosi BBC i ukazuje da se na otvorenoj misi na Madagaskaru, prema organizatorima, okupilo više od milion ljudi.

Buka okupljenih, ističe britanski servis, više je odgovarala dolasku rok zvezde nego 82-godišnjeg sveštenika.

Na putu iz Afrike, Franja je izneo dosad najotvorenije javno priznanje tenzija s konzervativnim katolicima u SAD, rekavši da se nada da podele neće dovesti do raskola, ukazuje Volstrit džurnal.

Papu, objašnjava list, kritikuju konzervativni katolici, od kojih su mnogi Amerikanci, zbog umanjivanja značaja tradicionalnih učenja o braku, seksualnosti i bioetici, dok se fokusira na društvena pitanja kao što su klimatske promene i migracije.

U SAD se takođe dogodio najveći skandal u Franjinom mandatu – bivši nuncije u SAD optužio je papu da je ignorisao neprihvatljiva seksualna ponašanja tadašnjeg kardinala Teodora Mekerika. Bivši nadbiskup u Vašingtonu negirao je krivicu, pošto je osuđen za seksualno zlostavljanje maloletnika i nedopustive seksualne odnose s odraslima.

Papa i američki biskupi su se takođe sukobili oko rešavanja seksualnih zlostavljanja i njihovih prikrivanja, ukazuje Volstrit džurnal, dodajući da je Vatikan prošlog novembra sprečio planove biskupa da se postave nova pravila za prijavljivanje i kažnjavanje biskupa koji zgreše, pre nego što je izneo svoja pravila za ta pitanja.

Papine strastvene odbrane migranata i izbeglica, njegovo protivljenje planovima predsednika SAD za zid na meksičkoj granici, simpatije prema homoseksualcima i njegova otvorenost da se ponovo venčanim razvedenim ljudima dopusti pričešće, stvorilo je gnev među konzervativcima, posebno u SAD, ocenjuje Dejli telegraf.

Franja je na povratku iz Afrike osudio populizam i ksenofobiju, upoređujući populističke političare s nacističkim vođom Adolfom Hitlerom. „Nekada negde čujem govore koji zvuče slično kao Hitlerovi 1934. To je kao da želimo da vratimo prošlost u Evropi“, rekao je on i dodao da je ksenofobija „ljudska bolest, kao boginje“.

Pre tri godine papa je kritikovao Trampove predloge za zid na granici s Meksikom, rekavši da svako ko želi da gradi zidove a ne mostove „nije hrišćanin“, što je razgnevilo tadašnjeg republikanskog predsedničkog kandidata koji je odgovorio da je „sramotno“ što papa dovodi u pitanje njegovu veru, podseća Telegraf.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike