Oko 10.000 bezbednjaka štiti učesnike samita NATO u Madridu

Samit, na kojem se očekuje da jedna od glavnih tema bude novi strateški koncept koji bi definisao Rusiju kao direktnu bezbednosnu opasnost za NATO, počinje večeras gala večerom koju u čast šefova država ili vlada organizuju španski kralj Filip VI i kraljica Leticija.

U sredu su predviđene dve radne sednice na nivou šefova država ili vlada, a u četvrtak, poslednji dan samita, jedna radna sednica na najvišem nivou.

U Madridu su raspoređene velike policijske snage u okviru najveće bezbednosne operacije u nedavnoj istoriji Španije pre početka samita, na kojem se očekuje oko 5.000 učesnika.

Policajci na konjima i pešice patroliraju gradom, a vazdušni prostor štiti više desetina helikoptera.

Prema navodima španskog Ministarstva odbrane, u visokom stanju pripravnosti su i borbeni avioni i protivvazdušna odbana.

Informacione mreže su pod pojačanim nadzorom zbog opasnosti od kibernetičkih napada.

Delovi Madrida blokirani zbog NATO samita

Budući da su delovi grada blokirani zbog samita, španske vlasti pozvale su građane Madrida da narednih dana svi koji mogu rade od kuće.

Osim lidera 30 država članica NATO-a na samit su pozvani lideri još desetak zemalja, među kojima su Australija, Novi Zeland, Japan, Južna Koreja i Gruzija.

Za sada nije potvrđeno da li će na samit doći i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ili će se učesnicima sastanka obratiti video-vezom.

U Madridu su i lideri Švedske i Finske, država koje su aplicirale za članstvo u NATO, ali se njihovom članstvu protivi Turska.

Lideri NATO će na samitu pozvati turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da omogući ovim dvema državama da se pridruže tom vojnom savezu.

Na sastanku učestvuju i lideri EU – predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, uoči samita u Madridu, izjavio je da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti sa oko 40.000 na više od 300.000.

Na dnevnom redu sastanka na vrhu je pitanje kako ruski napad na Ukrajinu i nova bezbednosna realnost u Evropi utiču na pristup NATO-a odbrani i odvraćanju.

Među prioritetima je i rastući uticaj Kine i bezbednosne posledice klimatskih promena, zatim druge pretnje poput terorizma i nestabilnosti na severu Afrike i u Sahelu.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike