Naučne projekcije svetske populacije – uvod u novi svet

Studija objavljena u medicinskom časopisu Lanset predviđa pad svetske populacije i velike promene u starosnoj dobi i broju radno sposobnog stanovništva do kraja veka što bi moglo uticati na preispitivanje politika o migraciji, radnoj snazi i ekonomskom razvoju, prenosi Radio sloobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Svetska populacija će doseći vrhunac 2064. s 9,7 milijardi, a zatim će do 2100. godine pasti na oko 8,8 milijardi

Studija je u suprotnosti s projekcijama UN nastavka globalnog rasta stanovništva i predviđa oko dve milijarde manje stanovnika od prethodnih procena što je, ukazuje Telegraf, veliki izazov svetskim liderima da preispitaju politiku kako bi se nosili s promenom demografije i njenim posledicama.

Naučnici Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu predviđaju veliki porast broja starijih osoba u svetu, dok samo sedam od 195 ispitanih zemalja neće imati pad stope fertiliteta do 2100. Očekuje se da će se u više od 20 zemalja broj stanovnika prepoloviti, uključuju Italiju, Španiju, Japan i Tajland.

Glavni urednik Lanseta Ričard Horton rekao je da će 21. vek biti revolucionaran „u priči o našoj ljudskoj civilizaciji“, navodeći da će prema prognozama Afrika i arapski svet oblikovati budućnost, dok će se Evropa i Azija povući u svom uticaju. „To će zaista biti novi svet, za kakav danas treba da se pripremimo“.

Promene oblikovane padom stope fertiliteta i starenjem stanovništva mogle bi napraviti ogroman ekonomski i politički zaokret pa će najbolje rešenje biti fleksibilna imigraciona politika i socijalna podrška porodicama koje žele decu, zaključeno je u studiji međunarodnog tima istraživača, piše agencija Frans pres.

Kako u celom svetu natalitet opada dok se životni vek se produžava, istraživanje predviđa da će se broj dece mlađe od pet godina smanjiti za više od 40 odsto, sa 681 miliona u 2017. na 401 milion u 2100. Na drugom kraju spektra, dodaje AFP, predviđanja ukazuju da će 2,37 milijardi ljudi – više od četvrtine globalnog stanovništva – dotad biti starije od 65 godina. Broj starijih od 80 godina povećaće se s oko sadašnjih 140 miliona na 866 miliona.

Nagli pad udela radno sposobnog stanovništva takođe će predstavljati velike izazove u mnogim zemljama, dodaje AFP. Profesor s Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju Stajn Emil Volset navodi primer Kine gde će se broj radno sposobnog stanovništva smanjiti za 62 odsto do kraja veka, sa sadašnjih 950 miliona na nešto više od 350 miliona. Nasuprot tome, u Nigeriji će se aktivna radna snaga proširiti od 86 miliona na više od 450 miliona u 2100.

Ovi tektonski pomaci takođe će preurediti hijerarhiju ekonomskog uticaja, prognoziraju istraživači. Kineski BDP će do 2050. preteći američki, ali će se do 2100. ponovo vratiti na drugo mesto.

Indijski BDP porašće do trećeg mesta, dok će Japan, Nemačka, Francuska i Velika Britanija ostati među 10 najvećih ekonomija. Predviđa se da će Nigerija, koja je trenutno na 28. mestu, probiti među prvih deset.

Razlika između podataka UN i Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju presudno zavisi od stopa fertiliteta, ističe AFP, dodajući da takozvana „stopa zamene“ za stabilnu populaciju iznosi 2,1 porođaja po ženi.

Istraživači kažu da je svet loše pripremljen za globalni pad broja rođene dece koja treba da imaju uticaj na društvo, ističe BBC i dodaje da pad stope fertiliteta znači da bi gotovo svaka zemlja sveta „mogla drastično ostariti“.

Procenjuje se da će stanovništvo Japana pasti s vrha od 128 miliona u 2017. godini na manje od 53 miliona do kraja veka, dok će Italija doživeti pođednako dramatičan pad stanovništva sa 61 miliona na 28 miliona.

Žene su, napominje BBC, 1950. u proseku imale 4,7 dece, a istraživači Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju pokazali su da se globalna stopa fertiliteta gotovo prepolovila na 2,4 u 2017. godini. Njihova studija, objavljena u časopisu Lanset, projektuje da će stopa pasti ispod 1,7 do 2100.

Nova studija s projekcijama o smanjenju broja stanovništva sugerisala je da bi se pad mogao nadoknaditi imigracijama, a zemlje koje promovišu liberalne politike useljavanja bolje će moći da održavaju svoje stanovništvo i podržavaju ekonomski rast, naglašava Njujork tajms.

Neke zemlje sa stopom plodnosti nižom od nivoa stope zamene, poput SAD, Australije i Kanade, verovatno bi nadoknadile svoje radno sposobno stanovništvo imigracijom, navodi se u studiji. Ali, ističe Njujork tajms, izgleda da bi reakcija SAD protiv imigracije mogla ugroziti potencijal zemlje da održi stanovništvo i ekonomski rast.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike