Krajnja desnica vreba dok se Nemačka seća bombardovanja Drezdena

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je u četvrtakj uveče u govoru na komemoraciji u Drezdenu pozvao sunarodnike da se suprotstave ekstremizmu i nacionalizmu, upozorivši da u Europi, uključujući i Nemačku, ponovo raste mržnja i želja za autoritarizmom.

Govoreći na svečanosti povodom 75. godišnjice savezničkog bombardovanja Drezdena na kraju Drugog svetskog rata, Štajnmajer je rekao da je važno podsetiti se ko je započeo taj razorni sukob.

Vatrena oluja izazvana ogromnim požarima od bombardovanja Drezdena, koju je ovekovečio američki posac Kurt Vonegat u svojoj knjizi „Klanica Broj pet“, i uništavanje velikih delova tog baroknog grada, postali su referentna tačka onih koji bi da prikažu Nemce kao ratne žrtve.

Međutim, „Nemci su započeli taj jezivi rat“, rekao je Štajnmajer. „Nećemo zaboraviti nemačku krivicu“, dodao je. „Mi stojimo pred odgovornošću koja ostaje“.

Ipak, Štajnmajer je rekao da oni koji su poginuli od bombi u Drezdenu zaslužuju da budu spomenuti, baš kao i poginuli u vazduhoplovnim napadima nacističke Nemačke u Gerniki, Koventriju, Napulju, Lavru i poljskom gradu Vilunu kojeg je Luftvafe napala u prvim satima Drugog svetskog rata.

Istoričari kažu da je od trodnevnog bombardovanja Drezdena od 13. do 15. februara 1945. godine američkim i britanskim avionima poginulo 25.000 ljudi.

Slično je bilo pri bombardovanju drugih velikih nemačkih gradova.

Godišnja komemoracija bombardovanja Drezdena je postala test odnosa Nemačke prema svojoj nacističkoj prošlosti.

Mit da je od bombardovanja Drezdena poginulo čak pola miliona civila, decenijama su propagirali krajnje desničari. Nedavno su to preuzeli članovi nacionalističke stranke „Alternativa za Nemačku“ koja je od osnivanja pre sedam godina prerasla u značajnu silu u nemačkoj politici.

Ta stranka s nemačkom skraćenicom AfD, tokom godina je neprekidno išla sve više udesno. Bjern Heke, regionalni lider AfD-a koji je svojevremeno pozivao na „zaokret za 180 stepeni“ načina na koji Nemačka obeležava svoju prošlost, nekad se smatrao sporednom figurom, ali sada predstavlja jezgro stranke.

Kopredsedavajući AfD-a, Tino Krupala, nedavno je izjavio da je bombardovanje Drezdena koštalo „oko 100.000 života“. Stručnjaci odbacuju takve tvrdnje i osuđuju ih kao revizionizam, ali one odražavaju taktiku „Alternative za Nemačku“ da rušenjem tabua privuče pažnju na sebe.

Prošle nedelje, ta stranka je bacila nemačku politiku u vihor, neočekivano podržavši jednog centrističkog kandidata za guvernera u državi Turingiji. Iznenađena reakcija dveju drugih stranaka – uključujući Hrišćanske demokrate kancelarke Angele Merkel, izazvala je široko negodovanje i brojne ostavke, uključujući i očigledne naslednice Angele Merkel.

Štajnmajer je aludirao na to u govoru u Drezdenu, upozorivši da „ako izabrani poslanici čine da parlamenti u kojima sede izgledaju glupo i smešno, onda je to pokušaj uništavanja demokratije iznutra“.

„Nije dovoljno da demokrate zadrhte i okrenu glave gnušajuči se“, rekao je on. „Moramo odbaciti sve oblike mržnje i podbadanja, dići glas protiv uvreda i suprotstaviti se predrasudama“.

„Svi mi, svako na svoj način, snosimo odgovornost za način na koji zajednički živimo i za demokratiju u našoj zemlji“, rekao je Štajnmajer. „I to je lekcija s pogrešnog puta kojim je bila krenula Nemačka, a koji je doveo do uništenja Drezdena“.

Njegove reči ponovio je Marko Vandervic, poslanik Hrišćanskih demokrata Angele Merkel, koji je nedavno imenovan za vođu desnog centra u istočnoj Nemačkoj. Vandervic je rekao da su druge stranke „ušle u zamku“ AfD-a u Tiringiji i da nema govora o saradnji s krajnjom desnicom.

„Moramo se suprotstavljati njihovim tvrdnjama, objasniti kontekst i reći kada su tabui probijeni“, rekao je on za AP.

Vandervic je rekao i da je potrebno „uravnotežiti“ način na koji se shvata položaj Nemačke u Drugom svetskom ratu jer „stalno umanjivanje krivice Nemačke jeste problem. To se mora ukazati u svakoj prilici“, ali istovremeno Nemcima je potrebno da nađu način da govore o stradanju svojih građana u Drugom svetskom ratu, dodao je on.

Lokalno organizacija AfD-a priredila je večeras u Drezdenu mali skup, zahtevajući „dostojanstveno obeležavanje“ godišnjice bombardovanja, pod velikim posterima s fotografijama gomila poginulih. Grupa levičarskih demonstranata odevenih u ružičasto je nedaleko udarala u doboše.

Posle govora, predsednik Štajnmajer se pridružio vojvodi od Kenta, rođaku britanske kraljice Elizabete Druge, i hiljadama žitelja Drezdena kako bi formirali ljudski lanac kao gest pomirenja i znak sećanja na žrtve nacističkih zločina i masivnog bombardovanja svih strana tokom Drugog svetskog rata.

Među onima koji su formirali ljudski lanac po ledenoj kiši u blizini obnovljene drezdenske crkve Frauenkirhe bili su Gizela Han i Gotfrid Keler.

„Imali smo 75 godina mira u Evropi“, rekao je Keler koji se seća kako je gledao Drezden dok je goreo 1945. „Zato smo ovde“, rekao je on.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike