KONTROVERZNE DODELE NOBELA: Arafat, Obama, Ahtisari…

Poslednjih godina dodele Nobelove nagrade za mir često su izazivale više kontroverzi nego saglasnosti oko “lika i dela” laureata. Ovogodišnji dobitnik premijer Etiopije Abiju Ahmedu, čini se, da jednostrano odskače iz tog šablona.S druge strane neke “greške” Komiteta iz Osla bile su i više nego očigledne. Među poslednjim, i više nego spornim laureatima ove prestižne nagrade, nalazi se bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Barak Obama. Njemu je nagrada Nobelovog komiteta za mir uručena 2009. godine, samo par nedelja pošto je položio zakletvu, – “za nešto što će tek uraditi”! I uradio je. Tokom njegovog mandata započeo je i vodio više ratova (Jemen, Libija, Sirija, Avganistan…) od kojih neki još traju. Ovaj američki predsednik potpisao je zakon kojim se omogućava pritvaranje američkih državljana na neodređeno vreme. Čak je i sam predsednik Obama izjavio da „nije dostojan Nobelove nagrade za mir, i da je te, 2009. godine Nobelov komitet trebalo da izostavi dobitnika“. Generalni sekretar UN, Kofi Anan, imenovan je za laureata 2001. godine, a gotovo je nepopravljivo je okaljao ugled ove organizacije samo tri godine kasnije, kad je svom sinu dodelio ugovor za program „Oružje za hranu“ u Iraku. Iako je tehnički oslobođen sumnji, senka sumnje je ostala. Još jedan očigledan primer kratkovidosti Nobelovog komiteta su Jaser Arafat, Jicak Rabin i Šimon Peres, dobitnici za 1994. godinu. Mirovni sporazum koji su postigli, izgledao je kao dobra ideja u to vreme, ali je, zapravo, bio tek privremeni zastoj u jednom od najdugovečnijih konflikata na svetu. Nagrada za mir je 1973. godine dodeljena Le Duk Tou, severnovijetnamskom lideru, i američkom državnom sekretaru Henriju Kisindžeru. Kisindžer je nagradu prihavatio, dok je severnovijetnamac odbio da je primi uz obrazloženje da mir u Južnom Vijetnamu još nije postignut. Nama “blizak” laureat iz 2008. je Marti Ahtisari. On je dobio ovo prestižno priznanje za “izuzetne napore na rešavanju međunarodnih sukoba” od 1999. i posebno u periodu od 2005. do 2007. godine na Kosovu i Metohiji. Sukob u koji je direktno bio upleten kao posrednik, između Srbije i pripadnika OVK, doživeo je totalni fijasko. “Ahtisrijev plan” nikada nije zaživeo upravo zato što je njegova uloga u tom procesu bila sve samo ne posrednička. Sa druge strane čovek koji je oličenje nenasilne borbe, Mahatma Gandi, iako je čak pet puta nominovan, ostao je bez ove prestižne nagrade.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike