Kolaković: Pobeda Makrona i start za „treći krug izbora“ u Francuskoj

Aleksandra Kolaković kaže da su veoma značajne teme tokom kampanje bile životni standard i kupovna moć.

"Makron pominje novi metod rada i zapravo obećava da će se prilagoditi tim glasovima koje je dobio i da oseća obavezu prema njima. Marin le Pen je osvojila 27,2 posto glasova od ukupnog broja birača, a u tom biračkom spisku postoji još 28 posto glasača koji nisu ni izašli na izbore. Iako je u Francuskoj stvorena atmosfera da bi građani trebalo odlučno da se opredele za jednog ili za drugog kandidta, u smislu da jedan nudi nastavaka evropskog puta, a drugi želi da donese krupnije promene koje bi išle ka suverenijoj Francuskoj i moguće ka Francuskoj koja ne bi bila članica EU, apstinenti nisu bili dovoljno motivisani da glasaju ni za jednog ni za drugog kandidata", kaže Kolaković.

Dodaje da je i pored svega toga Emanuel Makron zaista ostvario veliki uspeh jer je reizabran za predsednika što se dogodilo drugi put u novijoj francuskoj istoriji. Pre pet godina Makron je osvojio 20 miliona glasova, a sada 18 miliona.

"On nije bio toliko popularan u prvom mandatu. Imao je proteste žutih prsluka, potom sanitararnu krizu izazvanu koronavirusom gde je Francuska imala izuzetno oštre mere koje su nailazile na otpor građana, naravno tu su i poslednji događaji u Ukrajini. Sve to je slabilo i otežavalo njegovu poziciju, a uporedo sa tim ide i glavna komponeneta, za koju su građani bili najviše zainteresovani, a to je socijalno – ekonomski položaj, socijalne mere, ekonomske mere."

Aleksandra Kolaković smatra da je Makron u prvom krugu izbora više isticao spoljnopolitički plan, svoje angažovanje oko rata u Ukrajini, Francusku koja je jaka i koja učestvuje u međunarodnim odnosima.

Pred kraj prvog kruga je, međutim, shvatio da mora da pojača svoj socijalno – ekonomski program. U tom periodu između dva kruga on je obilazio gradove koji su bili uporišta levice i zelenih i od njih je i dobio te glasove.

"Procena je da je čak 40 posto ili i više Melanšonovih i glasova zelenih dalo Makronu podršku, ali to nije potpuna podrška. Oni su glasali za njega plašeći se onoga što bi moglo da sledi dolaskom Marin le Pen. Da li bi njenim dolaskom moglo da dođe do ugrožavanja osnovnih prava, kakva bi bila emigraciona politika, da li bi se dozvoljavala državljanstva ili ne? Sa druge strane Marin le Pen je zapravo ponudila zanimljiv i prihvatljiv program – odlazak u penziju sa 61 godinom za razliku od Makrona koji tu granicu hoće da podigne na 65."

Kolaković zaključuje da će Makron morati da čini ustupke u narednom periodu, posebno ako imamo u vidu da slede parlamentarni izbori, koji će po mnogima biti treći krug izbora.

Teško je reći kako će izgledati parlament, ali ono što je definitivno bilo jasno onog trenutka kada su proglašeni prvi preliminarni rezultati izbora, u 20 časova i 10 minuta – na društvenim mrežama političke partije su počele da izbacuju svoje predizborne slogane i da se oglašavaju, što je značilo da već tog trenutka ulaze u kampanju.

"To je vidljivo i u govoru Marin le Pen koja se sinoć prva obratila i rekla da je došao trenutak za ukrupnjavanje desnice i desnih elemenata. Sa druge strane Melanšon je ismejao oba kandidata i rekao da je ovo bilo očekivano ali da se realni problemi Francuske ovim izborima nisu rešili."

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike