Katalonski separatisti marširaju ka Barseloni gde će u petak biti masovne demonstracije

Hiljade ljudi krenulo je iz pet katalonskih gradova sa ciljem da dođu do Barselone do petka za kada je najavljen dan generalnog štrajka i masovnih demonstracija.

Iz pet gradova ka Barseloni krenule su porodice sa decom, stari i mladi, a oni nose transparente sa natpisom „Sloboda za političke zatvorenike“ koji se odnose na okidač protesta,  osudu devet katalonskih zvaničnika na kazne zatvora od devet do 13 godina zbog uloge koju su imali u pokušaju odvajanja Katalonije 2017. godine.

Šef katalonske vlade Kim Tora pridružio se jednom od marševa rekavši da želi da bude pored uz narod.

„Ovi mirni marševi koji se dešavaju širom zemlje (Katalonije) najbolji su odgovor katalonskog naroda na presudu suda“, rekao je Tora.

Tora, jedan od vođa separatističkog pokreta u Kataloniji, nije kritikovao nasilje na ulicama, kako su to učinili ostali političari, čak i neki koji su za nezavisnost.

Mirni protesti postali su nasilni u Barseloni i drugim gradovima posle presude u ponedeljak.

Policija iz Batselone saopštila je da je sinoć bilo 40.000 demonstranata.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, 29 osoba je uhapšeno u provinciji Barselone, 14 u Taragoni i osam u Leridi. 

U sinoćnjem nasilju povređena su 72 regionalna i nacionalna policajaca, od kojih neki imaju prelome, navelo je ministarstvo. 

Okršaji su takođe bili u Đironi, Taragoni i Leridi gde su kao u Barseloni separatistička udruženja pozvala na demonstracije ispred zgrada vlade.

Zbog čišćenja ostataka spaljenih barilada i smeća u centru Barselone usporen je saobraćaj.

Istraživanja pokazuju da je 7.5 miliona stanovnika Katalonije otprilike pođednako podeljeno na one koji su za nezavisnost provincije i one koji su za njen ostanak u Španiji. 

Vrhovni sud je u ponedeljak osudio devet od 12 katalonskih političara pristalica secesije, na kazne od devet do 13 godina zatvora zbog uloge koju su imali u pokušaju odvajanja Katalonije od Španije 2017. godine, predvođeni bivšim katalonskim predsednikom Karlesom Pućdemonom. 

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike