Kao gerilac bio je pukovnik Aurelijano, a sada bi mogao da postane predsednik Kolumbije

Dva puta je već Gustavo Petro učestvovao u trci za predsedničku dužnost – i čini se da bi sada mogao da uspe – treća sreća bi mogla da mu se osmehne u nedelju 19. juna. U prvom krugu (29. maja) osvojio je 40 odsto glasova, znatno više od drugoplasiranog Rodolfa Hernandeza, kojeg je podržalo 28 odsto birača.

Iako je u međuvremenu nekoliko drugih kandidata koji su poraženi u prvom krugu, podržalo Hernandeza za drugi krug, Petro je i dalje favorit. Već i ta činjenica je vredna analize – jer ako pobedi, Petro bi postao prvi kolumbijski predsednik iz nekog levog bloka.

Tokom skoro 140 godina postojanja te južnoameričke republike, predsednici su uvek bili ili konzervativni ili liberalni političari.

Za razliku od brojnih drugih zemalja Latinske Amerike u kojima leve stranke već decenijama igraju ključnu ulogu na političkoj sceni, većina birača u Kolumbiji – koja danas ima preko pedeset miliona stanovnika – bila je i ostala skeptična prema levičarskim idejama.

Jednostavno su prevelike strahote koje su za sobom ostavile razne gerilske grupe, koje su Kolumbiji od sredine 20. veka pokušavale da uz pomoć sile nametnu kolektivističke ideologije.

Pre svih Fuerzas Armadas Revolucionarias de Colombia, poznatiji po skraćenici FARC, koja je 2016. s vladom sklopila krhki mirovni ugovor. I baš zbog toga je još veće iznenađenje da je sad jedan bivši gerilac favorit za predsednika.

Ekonomista, odbornik, gerilac, diplomata

Kao sin učitelja, Gustavo Petro je studirao na jednom privatnom univerzitetu i stekao zvanje diplomiranog ekonomiste.

Još kao tinejdžer se priključio gerilskom pokretu M-19, koji je osnovan 1970. – nakon što je kandidat leve platforme Alianza Nacional Popular, Gustavo Rohas Pinila, poražen na izborima, i to, kako se sumnjalo, zahvaljujući izbornoj prevari.

Od tog trenutka je Petro vodio takoreći dvostruki život. Službeno je 1980. stupio na dužnost u gradu Zipakuira u centralnoj Kolumbiji, kasnije je postao i gradski odbornik.

Paralelno je u M-19 bio Coronel Aureliano (pukovnik Aurelijano) – ime koje je sebi dao po uzoru na lik iz romana "Sto godina samoće" Gabrijela Garsije Markesa, zemljaka i idola, dobitnika Nobelove nagrade za književnost.

U tim vremenima je M-19 počinio brojne zločine, između ostaloga otmice, ubistva i napade na vojne i policijske ustanove.

Petro je 1985. uhapšen zbog ilegalnog posedovanja oružja, mučen i osuđen na 18 meseci zatvora zbog učešća u zaveri. Kada je M-19 1990. položio oružje i transformisao se u političku stranku Alianza Democrática M-19, Petro je postao poslanik u parlamentu.

Ali na izborima 1994. nije prošao. Nakon što je primio pretnje smrću, Petro je 90-ih bio diplomata u Belgiji. Nakon povratka u Južnu Ameriku, ponovno je ušao u parlament. Najpre kao poslanik, a onda i kao senator. Postao je poznat nakon što je razotkrio veze tadašnjeg predsednika Alvara Uribea s desničarskom terorističkom organizacijom AUC.

Gradonačelnik Bogote sa 7,8 miliona stanovnika

Verovatno zahvaljujući upravo tom uspehu, 2010. je bio predsednički kandidat umerene leve stranke PDA (Polo Democrático lternativo), ali je poražen već u prvom krugu.

Dve godine kasnije pobedio je na izborima za gradonačelnika Bogote – zalagao se za strože kontrole oružja u glavnom gradu, za jačanje javnog prevoza, osnovao sekretarijat za žene, te nadležnu službu za LGBTI zajednicu. Pre svega je socijalnim programima pružao pomoć siromašnijim slojevima stanovništva.

Neko vreme ga je sud suspendovao zbog nepravilnosti u zbrinjavanju otpada. Jedan drugi sud je pak presudio da se radilo o sitnom prestupu i on je do kraja odradio svoj mandat. Sve u svemu, čini se da ga stanovnici Bogote imaju u dobrom sećanju, gotovo polovinu glasova u Bogoti je na prvom krugu predsedničkih izbora osvojio upravo bivši gradonačelnik.

Socijaldemokratski kandidat

Na predsedničkim izborima 2018. Gustavo Petro je poražen u drugom krugu od aktuelnog i veoma neomiljenog predsednika Ivana Dukea.

Petro na izbore izlazi s umerenim levim izbornim programom. Odustao je od ideje ustavne reforme. Cilj mu je da "oslabi" model tržišne liberalne privrede – i to uz pomoć visokih poreza preduzećima, a osim toga želi da ograniči i ekološki štetnu eksploataciju rudnog blaga.

Tokom njegovog predsedničkog mandata neće biti nacionalizacije privatnog vlasništva. Na to se pred TV kamerama obavezao kod javnog beležnika. To doduše nije pravno obavezujući potez, ali je signal jasan: on ne želi da stvara jaz u društvu već da ujedini Kolumbiju. "Kolumbiji ne treba socijalizam, već demokratija", rekao je Petro.

Da li će ga sustići sopstvena prošlost?

Više od 40 odsto birača je očigledno oprostilo Petru njegovu prošlost u oružanoj borbi protiv države. No, Kolumbija još uvek nije procesuirala stotine zločina počinjenih od strane M-19, zločina koje je možda i Petro počinio ili u njima učestvovao.

Kolumbijski novinar Fransoa Rože Kavard to želi da promeni – zajedno s advokatima je, kaže, skupio dokazni materijal za 40 raznih zločina – kako bi podigli tužbe.

Samo dan nakon pobede Gustava Petra u prvom izbornom krugu, Vrhovni sud Španije je dozvolio podizanje optužnice koja ga tereti da je 1981. učestvovao u otmici španskog novinara Fernanda Gonzalesa Paćeka, koji je preminuo 2014.

"Garantujem da povod za tu tužbu nije politička kalkulacija", rekao je Kavard na kolumbijskom radiju. A da će li ona ima političkog učinka, to ćemo videti 19. juna.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike