Kako će napad na Siriju uticati na balans moći na terenu?

Britanska agencija podseća da je pre nešto više od godinu dana, američki predsednik Donald Tramp naredio raketni napad na Siriju zbog korišćenja hemijskog oružja. Isto to je učinio u noći između petka i subote, sa saveznicima u Parizu i Londonu.

Tramp je po okončanju vazdušnih udara na Siriju proglasio da je "misija ispunjena", što je fraza koja se povezuje sa bivšim predsednikom SAD Džordžom Bušom, iz 2003. godine, nakon prve faze rata u Iraku, koja ga je proganjala do kraja drugog mandata.

SAD, Britanija i Francuska su ispalile 105 raketa na Siriju zbog navodnog hemijskog napada prošle nedelje, a Pentagon je saopštio da su mete bila tri postrojenja za hemijsko oružje.

Ovo je bila najveća intervencija zapadnih zemalja protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada i, kako piše Rojters, njene supersile saveznice Rusije.

Te tri zemlje su istakle da udari nisu bili usmereni na svrgavanje Asada, niti predstavljaju intervenciju u sukobe.

Hor podrške Trampovoj odluci čuo se sa raznih strana američkog političkog spektra, ali je kritkovan nedostatak šire američke strategije za okončanje sedmogodišnjeg rata u Siriji, sa ili bez Asada.

Komentatori dovode u pitanje poruku koja stoji iza poslednjeg napada, a koja signalizira da Zapad neće dozvoliti nekažnjeno korišćenje hemijskog oružja, ali su uzdržani kada se radi o dubljoj umešanosti u slučajevima kada barel-bombe ubiju mnogo više Sirijaca.

"Da bi se uspelo na duge staze, potrebna nam je sveobuhvatna strategija za Siriju i ceo region. Vazdušni udari bez šire strategije mogu biti neophodni, ali oni sami neće postići američke ciljeve na Srednjem istoku", izavio je republikanski senator Džon Mekejn, koji se pre godinu dana zalagao za agresivnije akcije protiv vlade u Damasku.

Tramp je dao na znanje da želi povlačenje oko 2.000 američkih vojnika iz Sirije, koji su uključeni u kampanju protiv Islamske države, kao i da je njegova administracija suspendovala podršku sirijskim pobunjenicima, što dokazuje njegovu želju o prestanku američkog angažovanja u Siriji.

Ali je, izgleda, ušao u sukob sa tom porukom kada je rekao da su zapadni saveznici spremni da "zadrže taj odgovor" ako predsednik Bašar el Asad ne prestane da koristi hemijsko oružje, navodi Rojters.

Britanska agencija prenosi izjavu neimenovanog američkog zvaničnika da je ministar odbrane Džejms Matis ubedio Trampa da izbegava jače akcije, kakve je predsednik SAD u početku tražio, jer bi to rizikovalo eskalaciju sa Rusijom.

I pored toga, dodao je isti izvor, administracija u Vašingtonu nije nimalo bliže sastavljanju sveobuhvatne strategije za rat u Siriji.

Isti zvaničnik, koji nije želeo da bude imenovan, kaže da je Tramp želeo da nanese veću štetu Asadovoj ratnoj mašini, ali je na kraju pristao na onesposobljavanje kapaciteta za proizvodnju hemijskog oružja, delom i zato što su ga podsetili da se deo njegove izborne baze u SAD protivi dubljem uvlačenju u sirijski haos.

"To je teška kontradicija za rešavanje", kaže izvor Rojtersa.

Iako je napad hemijskim oružjem stavio Siriju u potpunosti pod Trampov "radar", stručnjaci ne smatraju da će ga neko ubediti da se tom zemljom bavi posle pobede nad Islamskom državom.

Više američkih zvaničnika, koji su želeli da ostanu anonimni, tvrde da prioritet ove administracije nije uklanjanje Asada, koji je preživeo na vlasti uz obilnu pomoć Irana i Rusije.

"Još nema odgovora na ‘problem Asad’, izjavio je Firas Maksad, direktor "Fondacije Arabija", sa sedištem u Vašingtonu i dodao: "Asad je uspeo, barem u izglednoj budućnosti, i na tome kapitalizuje".

Denis Ros, koji je bio savetnik za Srednji istok i administraciji Baraka Obame, kaže da će raketni udari imati mali efekat na ukupnu situaciju u Siriji.

Trampov pristup, prema njegovim rečima, nije ravnoteža snaga u Siriji, jer se on bavi Islamskom državom i odvraćanjem Asada da koristi hemijsko oružje.

"Udari mogu da uvere Vladimira Putinada treba da zaustavi Asada u daljem korišćenju hemijskog oružja, ali jasno je da se mi povlačimo iz Sirije. Udari ne menjaju tu realnost", dodao je Ros.

Zapadne zemlje su, kako navodi Rojters, u problemu da izbegnu dalju eskalaciju, uključujući i bilo kakav neočekivan sukob sa njihovim rivalom, supersilom Rusijom.

Britanska agencija zaključuje da zapadna intervencija praktično nema šanse da izmeni vojni balans moći u vreme kada je Asad u najjačoj poziciji od početka sukoba u Siriji.

(Radio-televizija Srbije)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike