Jurnjava za iranskim špijunima, specijalci upali u hotel u Istanbulu

Turska protivteroristička jedinica upala je u hotel u Istanbulu i uhapsila trojicu navodnih pripadnika iranske obaveštajne službe, osumnjičenih za planiranje napada i ubistva izraelskih državljana u Istanbulu, javljaju turski mediji.

Hapšenje u istanbulskom hotelu druga je akcija turskih obaveštajaca protiv iranskih agenata, koji su u Tursku došli kako bi organizovali napade na izraelske poslovne ljude i diplomate. Sredinom juna, turska policija uhapsila je ukupno devet osoba u seriji akcija protiv navodnih iranskih obaveštajaca i njihovim pomagača.

Seriju događaja koji su, na koncu, rezultirali hapšenjima pokrenulo je ubistvo pukovnika iranske Revolucionarne garde Hasana Sajada Hojadarija, koji je, navodno, bio je ključni čovek u planiranju napada na izraelske državljane u Turskoj.

Hojadari je 22. maja ubijen ispred svoje kuće u Teheranu, pošto su na njega pucala dvojica maskiranih motociklista.

Vlasti u Teheranu su odmah pokrenule opsežnu potragu za "cionističkim agentima", koji su navodno odgovorni za ovo ubistvo. Do kraja dana, iranski mediji su javili da je uhapšeno nekoliko osoba iz mreže izraelskih špijuna.

Nekoliko dana posle, američki mediji su objavili da su Izraelci potvrdili da su organizovali ubistvo pukovnika Revolucionarne garde, kako bi upozorili Iran da se mane planiranja napada na izraelske državljane u inostranstvu.

Pukovnik Hosein Sajad Hodajari, bio je potpuno nepoznat sve do trenutka kada su iranski mediji objavili vest o njegovoj smrti. Iz šturih saopštenja Revolucionarne garde dalo se naslutiti da je učestvovao u akcijama u Siriji i Libanu.

Ni 24 časa kasnije, Šin Bet, izraelska obaveštajna služba, obavestila je novinare da je Hodajari ipak bio mnogo uticajniji nego što se u prvi mah činilo. Izraelski Kanal 12 tvrdi da se iranski pukovnik nedavno vratio iz Sirije, gde je planirao otmice izraelskih bezbednosnih zvaničnika, poslovnih ljudi i naučnika.

Vest o ovom, navodnom, planu Teherana, prvi put je objavljena u aprilu, odnosno nedugo pošto su operativci Mosada u Teheranu oteli Mansura Rasulija, koji je tokom ispitivanja rekao da je "poslat u Tursku kako bi oteo izraelskog diplomatu, američkog generala i francuskog novinara". Rasuli je u Tursku otputovao po naređenju pukovnika Hodajarija, kome se na teret stavlja i planiranje ubistva petorice Izraelaca na Kipru.

Na ova, nezvanična, objašnjenja Izraelaca odmah je reagovao iranski predsednik Ebrahim Raisi, koji je najavio osvetu za ubistvo pukovnika Revolucionarne garde.

"Nema sumnje da ćemo se kriminalcima osvetiti za smrt ovog mučenika", rekao je iranski predsednik, optužujući "ruku globalne arogancije" za ubistvo pukovnika Revolucionarne garde.

Matrica napada, tvrde Iranci, neodoljivo podseća na način na koji su, tokom poslednje decenije, ubijani najznačajniji fizičari povezivani sa kontroverznim nuklearnim projektom.

Smrt naučnika u Teheranu

Serija ubistava počela je 15. januara 2007. godine, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.

Nakon njegove smrti, vlasti u Teheranu su najpre saopštile da su Hoseinpur i još nekoliko naučnika umrli od posledica trovanja gasom, ali je obaveštajna kompanija "Stratfor" ubrzo objavila da ih je ubio Mosad.

Sestra iranskog naučnika Mahmube Hoseinpur je iz Turske, gde je pobegla, kasnije rekla da je njen brat radio na razvoju atomske bombe "12 puta snažnije od one koja je bačena na Hirošimu". Prema njenoj verziji događaja, razvoj su nadgledali stručnjaci iz Severne Koreje i neimenovani ruski fizičari, ali je njen brat odbio da dalje učestvuje u projektu, zbog čega su ga pripadnici iranske Revolucionarne garde ubili.

Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obaveštajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih naučnika. Ubijen je dok je ulazio u automobil, nakon što je aktivirana bomba postavljena na motociklu parkiranom ispred njegove kuće u Teheranu.

Iran je za ovo ubistvo najpre okrivio Ameriku i Izrael, ali je nešto kasnije na spisak potencijalnih krivaca dodata i neimenovana "izdajnička grupa koju čine Iranci u egzilu".

Iako nije eksplicitno imenovana, na listu sumnjivaca uvrštena je organizacija "Mudžahedin el Kalk", nekadašnji vrh koplja Islamske revolucije, čiji su pripadnici posle serije volšebnih preokreta, nekako završili u Albaniji. Iran je potom pohapsio desetak osoba sa optužbom da su za račun Mosada učestvovali u ovom ubistvu, a jedan od njih, Madžid Džamali Faši, osuđen je na smrt i pogubljen.

Krajem novembra 2010. godine stradao je Madžid Šahrijari, još jedan od važnih naučnika uključenih u iranski nuklearni program. Njemu su neidentifikovani napadači na automobil zakačili bombu u čijoj je eksploziji stradao.

Istog dana, teško je ranjen i Ferejdun Abasi Davani, u gotovo identičnom bombaškom napadu. Davani se, inače, od 2007. godine nalazi na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog učešća u iranskom nuklearnom programu i razvoju balističkih projektila.

Za ova dva napada, tadašnji iranski ministar unutrašnjih poslova Mustafa Mohamad Nadžar optužio je Izrael i američku Centralnu obaveštajnu agenciju.

Osam meseci kasnije, krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodišnji Darijuš Rezainedžad, ekspert za visokonaponske prekidače koji su ključni delovi nuklearnih bojevih glava.

U njega su naoružani napadači na motociklima ispalili pet metaka, kada se sa suprugom vraćao iz vrtića iz koga su pokupili ćerku, a koje su u ovom napadu i ranjene. Vlasti u Teheranu su za smrt naučnika optužile Mosad.

Sledeća žrtva bio je Mustafa Ahmadi Rošan. Januara 2012. ubijen je pošto je aktivirana bomba koju su neidentifikovane osobe postavile ispod njegovog automobila. U eksploziji je ranjen i njegov vozač. U policijskoj akciji koja je usledila uhapšeno je dvadesetak osoba, s optužbom za saradnju sa Amerikancima, Mosadom i britanskom službom MI6.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike