Japan, zemlja praznih kuća

Prema proračunima Nacionalnog instituta za proučavanje populacije i socijalne sigurnosti u Tokiju, broj domaćinstava u Japanu sledeće godine će dostići vrhunac od 54,2 miliona, dok će broj praznih domova doseći gotovo neverovatnu cifru od čak deset miliona.

Problem nenastanjenih domova, naročito napuštenih kuća u ruralnim i planinskim područjima u unutrašnjosti, uglavnom je prouzrokovan decenijskom prekomernom gradnjom, starenjem i smanjivanjem populacije privlači veliku pažnju demografa, medija i političara u Japanu već nekoliko godina. 

Alarmantni podaci koje je prikupilo japansko Ministarstvo za zemlju, infrastrukturu i saobraćaj 2018. godine, na primer, pokazali su da je u tom trenutku u ostrvskoj carevini postojalo 62,4 miliona stambenih jedinica, od čega blizu osam i po miliona nije bilo nastanjeno. Od toga, samo četiri i po posto su bile vikendice. 

Trend povećanja broja praznih domova se nastavio i tokom protekle četiri godine, uprkos merama koje preduzimaju centralna vlada i lokalne uprave da se neiskorištene, stare kuće uklone ili preurede u razne druge svrhe, odnosno, pretvore u smeštaj za turiste, kafiće i prodavnice.

Interesantno je da taj nepovoljni trend nije zaustavio ni porast ukupnog broja domaćinstava, koji se dešava uprkos padu populacije.

Naime, mada se, recimo, prošle godine stanovništvo Zemlje izlazećeg sunca smanjilo se za čak pola miliona, zbog sve manje bračnih zajednica i sve kasnijeg stupanja u brak, sve više Japanaca žive sami, zbog čega raste broj novih samačkih domaćinstava. 

Kada za par godine počne da pada i broj domaćinstava, tvrde demografi, problem neiskorišćenih domova dalje će se produbiti, usled čega postoje realni izgledi da će ih u bliskoj budućnosti biti čitavih 20 miliona, pa i više, ako se ne dozvoli veća imigracija, ne ubrza rušenje napuštenih kuća, a investitori nastave da sipaju novac u nove nekretnine. 

Uzroci problema praznih kuća

Istorijski gledano, po završetku Drugog svetskog rata, krajem četrdesetih u Japanu se desio populacioni bum, u času kada je čak 66 gradova bilo (temeljno) razoreno bombardovanjem zapaljivim, odnosno, u slučaju Hirošime i Nagasakija, atomskim bombama.

Tada se javio ogroman nedostatak infrastrukture za stanovanje, koji je uprkos masovnoj gradnji epskih razmera tokom pedesetih i šezdesetih potrajao sve do 1973. godine.

U toj godini prvog naftnog šoka, dakle, broj domaćinstava u Japanu se po prvi put (približno) izjednačio sa brojem dostupnih stambenih jedinica. Kako su sedamdesete i osamdesete godone bile vreme izvanredno visokog ekonomskog rasta i prosperiteta u ostvrskoj carevini, gradnja novih stambenih zgrada nastavila se brzim tempom i posle nje. 

S obzirom na to da je vlada ne samo tada, već i posle usporavanja ekonomije devedesetih, nastavila da stimuliše izgradnju infrastrukture, građevinske firme u Japanu nastavile su da na tržište izbacuju po milion novih stambenih jedinica godišnje i početkom ovog veka, mada je to očigledno bilo u neskladu s decenijama niskog nataliteta.

Osim vladinog stimulansa, gradnju novih zgrada za stanovanje u velikim urbanim centrima podsticao je decenijski priliv stanovništva iz unutrašnjosti i spekulativna ulaganja domaćih i stranih investitora u nekretnine.

Neiznajmljeni stanovi u gradovima, koji su kupljeni kao investicija za budućnost ili čiji su ostareli stanari preminuli, čine dobar od desetak miliona domova koji zvrje prazni u Japanu.

U trusnom Japanu, takođe, napuštanju starijih domova (kao i izgradnji novih) doprinosi i potreba da se vodi računa o bezbednosti u odnosu na zemljotrese, kao i politika vlade koja periodično preispituje i pooštrava standarde vezane za otpornost na tektonske udare.

Poslednjih godina, sve stroži zahtevi se postavljaju i u vezi energetske efikasnosti domova. 

Dalje, zbog visoke cene zemljišta građevinske firme u Japanu su sklone da štede na kvalitetu gradnje, na karakteristikama i elementima kao što su prostranost, toplotna i zvučna izolacija ili otpornost na padavine.

U skladu sa domaćom arhitektonskom tradicijom, takođe, stambeni objekti u Japanu i danas zadržavaju dosta komponenti od drveta.

I to je, pored pomenutih promena u propisima vezanim za otpornost na zemljotrese, razlog zašto kuće i zgrade u dalekoistočnoj državi ne zadržavaju vrednost i ne traju toliko dugo koliko, na primer, u Evropi, odnosno, bivaju relativno brzo odbačene i zamenjene, što dodatno doprinosi problemu praznih domova. 

Dobar pokazatelj te činjenice, odnosno, sklonosti japanskih kupaca da se opredele za potpuno nove domove, podatak je da u ostrvskoj carevini samo 14 odsto nekretnina na tržištu čini starogradnja, dok u zemljama evropskog i severnoameričkog kontinenta udeo korišćenih nekretnina u prodaji dostiže između 80 i 90 odsto.

Rušenje praznih, starih kuća koje mogu pogodovati kriminalu i predstavljati rizik u higijenskom smislu, međutim, otežava činjenica da je porez na zemljište bez nekretnine veći nego na zemljište sa objektima za stanovanje.  

Šarm napuštenih kuća

I dok bi Japan teoretski već sada mogao da smesti čitavu populaciju Srbije (s Kosmetom) u svoje prazne domove, Istraživački centar Nomura, koji se nalazi u sklopu istoimene japanske brokerske kuće, procenjuje da će za petnaest godina u Zemlji izlazećeg sunca biti čak 23,3 miliona neiskorišćenih domova. 

Mada to predviđanje deluje tužno i uznemiravajuće, s obzirom na to da su prazne, zapuštene kuće jasan pokazatelj depopulacije i asociraju na opadanje društva, treba reći da one nisu sasvim lišene korisnosti i privlačnosti.

Konkretno, napušteni domovi u unutrašnjosti Japana, za vreme pandemije novog koronavirusa postali su relativno popularno pribežište za one koji su želeli da se radi zdravlja udalje iz gusto naseljenih gradova, ali i za mlade ljude koji su mogućnosti koje pruža rad sa daljine poželeli da iskoriste za sporiji i zdraviji život u prirodi.

Da bi se olakšali iznajmljivanje i kupovina tih jeftinih nekretnina, u Zemlji izlazećeg sunca su već napravili nacionalnu banku podataka o praznim kućama – one će veruje se, nakon potpunog smirivanja epidemije delovati kao magnet i na strance koji žele da se na duži rok nastane u Japanu.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike