Japan povećava izdvajanja za američke trupe na svojoj teritoriji

Japanska i američka vlada dogovorile su se da u narednih pet godina zvanični Tokio poveća izdvajanje za finansiranje američkih trupa na svojoj teritoriji za pet posto godišnje u odnosu na 2021, na ukupno 1,05 biliona jena (oko 9,2 milijarde dolara).

Godišnja svota novca koja se izdvaja iz trezora japanske države za održanje prisustva strane armije tako bi dostigla 211 milijardu jena u fiskalnoj 2022, u poređenju sa 200 milijardi u prethodnoj.

Taj dodatak biće uložen u održavanje instalacija u bazama u kojima su zajedno stacionirane japanske i američke snage, kao i u finansiranje zajedničke obuke, odnosno, vežbi, što je novitet.

Sporazumi o troškovima stacioniranja američkih jedinica u Japanu obično se postižu na rok od pet godina, što je i ovog puta slučaj (izuzetak je prošla godina kada je zbog primopredaje vlasti u SAD prethodni petoletni sporazum prosto produžen za jednu godinu).

Do povećanja izdvajanja iz japanskih državnih kofera došlo je na traženje administracije američkog predsednika Džoa Bajdena, koji je produžio politiku insistiranja svog prethodnika Donalda Trampa da Japan poveća izdvajanja za sopstvenu i zajedničku odbranu.

Taj zahtev je izraz potrebe da dve države saveznice bolje odgovore na rast vojne moći Narodne Republike Kine i naoružavanje Demokratske Narodne Republike Koreje.

Znatno veća izdvajanja od Nemačke i Južne Koreje 

Izveštaj američke vlade iz marta prošle godine naveo je da je Vašington za potrebe svoje armije u Japanu u četiri godine od 2016. do 2019. potrošio ukupno 20,9 milijardu dolara, dok je japanska vlada doprinela sa 12,6 milijardi.

Po Sporazumu o statusu američkih snaga, potpisanom 1960. u Vašingtonu, Japan pruža zemlju i snosi troškove struje, vode i drugih dažbina neophodnih za funkcionisanje američkih baza na svom tlu, dok Vašington iz svojih trezora izdvaja novac potreban za održavanje instalacija i operativno delovanje svojih trupa.

Taj princip, međutim, japanska strana je dobrovoljno izmenila krajem sedamdesetih u svetlu činjenice da je Japan u sedmoj i osmoj deceniji prošlog veka ostvarivao najvišu stopu ekonomskog rasta na svetu – Zemlja izlazećeg sunca počela je da snosi i troškove popravki i održavanja američkih kasarni, te dela plata domaćeg osoblja na radu u tim vojnim uporištima, da bi u drugoj polovini osamdesetih preuzeo na sebe plaćanje svih kadrovskih troškova japanskog osoblja na radu u američkim bazama.

Smatra se da Japan proporcionalno plaća znatno više za prisustvo američkih vojnika na svojoj teritoriji od, recimo, Nemačke ili Južne Koreje, što je posledica političke zategnutosti iz doba trgovačkog rata sa SAD, kada je Tokio dospeo pod veliki pritisak Vašingtona da više finansijski doprinese američkim bazama s obzirom da ima ogromni trgovački suficit sa SAD, te štedi na ulaganjima u sopstvenu armiju pošto uživa zaštitu američkih snaga, uključujući tu i tzv. "nuklearni kišobran".

U Japanu danas služi 54.000 američkih vojnika svih rodova – mornarice, marinaca, vazduhoplovstva i kopnene vojske, te radi oko 8.000 majstora i birokrata koji su uposlenici ili ugovorci američkog Ministarstva odbrane.

U američkim bazama u dalekoistočnoj carevini za egzistenciju zarađuje i 25.000 domaćih radnika.

(Radio-televizija Srbije)

Пошаљи коментар
Најновије из рубрике