„Izuzetno je teško, pacijenti su uplašeni, sami, bez nekog svog da ih zagrli i uteši. Sve je kao da smo u ratu“: Ispovest medicinske sestre iz Urgentnog centra u Madridu

ŠPANIJA je nastavila da obara neslavne rekorde tokom epidemije virusa korona pa je, prema poslednjim podacima, prestigla Kinu po broju umrlih – 3.434 osobe. U jednom danu je preminulo 738 ljudi. Zdravstveni sistem ove mediteranske zemlje, o kome se pre krize govorilo u superlativima i smatran jednim od boljih u Evropi, ni kao takav nije dovoljan za krizu ovih razmera.- Našli smo se u situaciji za koju niko nije bio pripremljen i koja postaje sve teža i ozbiljnija – kaže, za „Novosti“, Klara Korneho, medicinska sestra iz Madrida. Njen posao na odeljenju intenzivne nege Urgentnog centra i u normalnim okolnostima podrazumeva viši nivo pripravnosti, brzine, stresa i odgovornosti. Ipak, ono što se ovih dana dešava u Španiji nešto je potpuno novo i za Klaru i za njene kolege. U kratkom predahu između dugačkih smena, u izjavi, za naš list, Klara objašnjava da je jedan od problema i to što bolnicama često nedostaje zaštitna oprema za osoblje. A, kako svedoči, i sam rad „pod punom opremom“ predstavlja otežavajuću okolnost. BESKUĆNICI NA ULICAMA DOK španske vlasti dozvoljavaju samo neophodne izlaske, neki ljudi ostaju napolju jer njihov dom su ulice Madrida i Barselone. – Kao da je došlo do nuklearne eksplozije i ljudi su se sklonili u bunker – izjavio je Gana (36) koja na ulici živi više od osam godina, dok Rikardo (32) kaže: „Mislio sam da sam video sve tokom 12 godina kako spavam na ulici, ali sad vidim da nisam, a ova tišina tokom dana me plaši više od virusa.“ – Izuzetno je teško i komplikovano raditi sa zaštitnom opremom. Dišeš otežano, kroz maske ne vidiš dobro, vruće ti je i znojiš se u odelu, imaš glavobolje… Onda te opterećuje i to što znaš da je u takvim uslovima tvoj rad sa pacijentima na mnogo nižem nivou od uobičajenog – iskrena je Klara. Rad sa obolelima, koji su sami i izolovani, iziskuje i posebnu psihološku pripremljenost. – Teško je kad vidiš koliko su pacijenti uplašeni i sami. Razmišljaš o njihovom bolu, ali i bolu njihovih porodica koje ih ne mogu videti, zagrliti, utešiti. Sve podseća na medicinu u ratnim okolnostima, ali ovoga puta ona se ne dešava u nerazvijenim, već u razvijenim zemljama. I Klarin suprug je zdravstveni radnik, pa osim iscrpljenosti poslom, dele i brigu o tome da ne zaraze svoju porodicu. – Sve vreme razmišljaš da li ćeš baš ti uneti virus u svoju kuću – kaže Klara. Svesna da je njena zemlja odavno izgubila bitku sa obuzdavanjem virusa, Klara se nada da će druge države makar naučiti nešto iz njihovog primera. – Daj bože da druge zemlje imaju u vidu ono što se sada dešava u Španiji i uspeju da obuzdaju virus pre nego što eskalira. Neophodno je potpuno zatvaranje granice, stroga izolacija i obezbeđivanje dovoljno zaštitnog materijala. Moraju dobro organizovati i pripremiti medicinske radnike za ono što dolazi, konsultovati se sa lekarima iz drugih zemalja ako je potrebno i obezbediti dovoljno kreveta za prihvat obolelih – zaključuje Klara Korneho. BEZ BDENjA I SAHRANE VELIKI broj mrtvih, posebno u prestonici Madridu, naterali su pogrebne kuće da počnu da odbijaju porodice preminulih, jer u mrtvačnicama odavno nema mesta. Jedno od prvih ograničenja koje su uvele vlasti bila je zabrana tradicionalnog 24-časovnog bdenja i sahrane za preminule od virusa. Zbog obavezne izolacije, porodicama je zabranjeno prisustvo poslednjem ispraćaju pokojnika. „Naš posao je ionako težak, ali ovih dana je neuporedivo tužniji“, reči su jednog od pogrebnika.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike