Istorijski projekat oslobađa Moskvu i Peking od američke ucene: Sibirski gas krenuo u Kinu

MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA PREDSEDNICI Rusije i Kine Vladimir Putin i Si Đinping u ponedeljak su preko video-mosta pustili u rad deo gasovoda „Snaga Sibira“, dužine 2.200 kilometara, kojim će se transportovati „plavo gorivo“ iz Čajandinskog nalazišta u Jakutiji do Blagovešćenska, koji je na granici sa Kinom. Pročitajte još: Luke bez mora: Veliki projekat kojim Srbija postaje „kapija Soluna“, a iza svega stoje Rusija i Kina U drugoj etapi će se pustiti još oko 800 kilometara gasovoda od Kovitkinskog nalazišta do Čajandinskog. Tada će „Snaga Sibira“ imati 3.000 kilometara, kojim će se gas transportovati na Daleki istok i u Kinu. Gradnja gasovoda trajala je pet godina. Već sledeće godine „Gasprom“ će moći u Kinu da transportuje do pet milijardi kubika gasa, a 2021. do deset milijardi kubika. Planira se da punim kapacitetom od 38 milijardi kubika godišnje gasovod proradi 2025. godine. Pročitajte još: NAJNOVIJI SNIMCI: Evo šta mogu vojske Rusije, Kine, Indije (VIDEO) Predsednik Vladimir Putin je na otvaranju gasovoda rekao da su rusko-kineski energetski strateški odnosi podignuti na novi nivo, a kineski predsednik Si Đinping je pozvao da jača energetska bezbednost i ekološka zaštita pri eksploataciji. Putin veruje da će gasovod doprineti da Rusija i Kina dostignu trgovinsku razmenu do 2024. godine od 200 milijardi dolara. Ruski eksperti tvrde da trenutno „Snaga Sibira“ ima više funkciju rezervne varijante, ako zapadna Evropa bude ignorisala ruski gas. U slučaju da se pogoršaju odnosi Rusije sa EU i SAD, kao i Japanom, Rusija će imati rezervni izlaz i prodavaće svoje plavo gorivo u Aziju. Ruski gasni ekspert Mihail Krutihin objašnjava da „Snaga Sibira“ nije samo za Rusiju bezbedna varijanta ako dođe do hlađenja odnosa sa Zapadom, nego i za Kinu ako bi im Amerika počela da komplikuje dostavku gasa tankerima.Foto EPA-EFE Ugovor između „Gasproma“ i Kineske nacionalne naftno-gasne kompanije o ovom gasovodu potpisan je 2014. u Pekingu. Tada su ga mnogi nazvali rusko-kineskim projektom veka. Njegova vrednost se procenjuje na 400 milijardi dolara, a zaključen je na 30 godina. Kina sada gas dobija gasovodima iz Turkmenistana preko Uzbekistana i Kazahstana. Ali to nije dovoljno da se zadovolje kineske potrebe. U poslednje dve godine u Kini je povećano korišćenje gasa za trećinu. Kinezi će plaćati gas isto kao i Evropa, dakle njegova cena će biti vezana za cenu nafte. Sada je cena hiljadu kubika gasa oko 360 dolara. Ekspert Mihail Krutihin ističe da proračuni „Gasproma“ pokazuju da se gasovod „Snaga Sibira“ ne može, u najboljem slučaju, otplatiti pre 2048. godine. CEVI SVE DO ŠANGAJA GASOVOD u Rusiji prolazi od Irkutske oblasti, republike Jakutije do Amurske oblasti, a u Kini će biti postavljeno 3.370 kilometara cevi ka jugu do Šangaja. Drugi krak „Snage Sibira – 2“ transportovaće ruski gas do kineskih industrijskih centara.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike