Iranski nuklearni program, kad centrifuge proključaju

Zapadne obaveštajne službe već više od 15 godina upozoravaju da je Iran na domak proizvodnje nuklearnog naoružanja, na šta su nedavno upozorili i nemački obaveštajci, tvrdeći da vlasti u Teheranu ubrzano rade na ovom programu.

"Nemačke obaveštajne agencije su bile u poziciji da potvrde značajan rast aktivnosti u nabavkama koje se mogu povezati sa nuklearnim programom", američka televizijska mreža Foks citira navode iz izveštaja Federalne kancelarije za zaštitu ustava, ili BfV.

Izveštaj se odnosi na 2021. godinu, kada je nedaleko od Hamburga uhapšen nemački državljanin iranskog porekla, koji je optužen da je za 1,1 miliona evra kupio i u Iran poslao spektrometre i laboratorijsku opremu.

Ova oprema je završila u rukama Iranca čija se kompanija nalazi na crnoj listi Evropske unije, a nemački obaveštajci su na spisak sumnjivih aktivnosti vlasti u Teheranu upisali i nastojanja da dokopaju tehnnologije i opreme potrebne za razvoj i upotrebu oružja za masovnu uništenje.

Formulacija prema kojoj se navodi da je Iran na nekoliko meseci od proizvodnje nuklearnog oružja provejava kroz izveštaje zapadnih obaveštajaca, još od 2006. godine, odnosno od perioda kada je administracija mlađeg Džordža Buša "identifikovala" više od 1.100 potencijalnih meta mogućih napada na iranski nuklearni program.

Među potencijalnim metama bile su listom sve iranske naučne institucije i nuklearni centri, uključujući Erak, Bušer, Darhovin, Fordo, Natanz i Ishafan, ali i stotine položaja i objekata povezanih s iranskom Revolucionarnom gardom. Mapu su, na pritisak neokonzervativaca, načinili planeri Pentagona, a njih je pratio i jednako ambiciozan projekat unutrašnje promene vlasti u Iranu, čije su arhitekte bili Donald Ramsfeld, Dik Čejni, Džon Bolton, Njut Grinič i Rudi Đulijani.

Kao odgovor na izveštaj agencije UN i nemačkih obaveštajaca, Iranska nuklearna agencija objavila je da će isključiti dve kamere pomoću kojih su stručnjaci Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) pratili proces obogaćivanja uranijuma, ne navodeći, međutim, o kojem se postrojenju radi.

"Islamska republika Iran je do sada imala sveobuhvatnu saradnju sa IAEA, koja nije prihvatila činjenicu da je ova saradnja proistekla iz dobre volje Irana i počela da je shvata kao obavezu", navele su vlasti u Teheranu.

Iran je, istovremeno, naveo da će 80 odsto kamera koje koristi IAEA nastaviti da funkcioniše kao i do sada.

Potez Irana je odgovor na izveštaj IAEA u kojem se od vlasti u Teheranu traži da razjasne poreklo i namenu nuklearnog materijala na tri, prethodno neprijavljene, lokacije – Marivanu, Varaminu i Turkuzabadu.

Nekadašnji predstavnik Irana pri IAEA, Kazem Haribadadi objasnio je da je Teheran u dva izveštaja objasnio sve aktivnosti na ta tri mesta, navodeći da se radi o zanemarljivim količinama nuklearnog materijala. "Razlog toliko pažnje je politički pritisak SAD, nekih zapadnih država i cionističkog režima na IAEA", rekao je Haribadadi televiziji Irib.

Šef IAEA, Rafael Grosi, međutim, tvrdi da "Iran nije predao valjana objašnjenja" o nalazima na te tri lokacije, niti je "objasnio gde se nalazi nuklearni materijal koji je iz Turkuzabada odnet 2018. godine".

Izraelsko ratno vazduhoplovstvo objavilo je da je, u svetlu "rastućih iranskih nastojanja da naprave nuklearno oružje", povećalo domet višenamenskog borbenog aviona F-35, koji sada može da napadne ciljeve u Iranu bez dolivanja goriva tokom leta.

Istovremeno, u naoružanje je uvedena nova bomba teška 1.000 kilograma, koja ne ugrožava smanjeni radarski odraz ovog aviona, koji Izraelci zovu "Adir".

Mosadova "akcija veka"

Upozorenja da Iran "premešta" nuklearni materijal sa lokacije na lokaciju, suštinski, proizvod je analize tajnih dokumenata koje su agenti Mosada krajem januara 2018. godine ukrali iz Teherana

Tridesetak sefova sa više od pola tone dokumenata vezanih za „preosetljive" detalje nuklearnog programa, uključujući dizajn bojevih glava, planove za njihovu proizvodnju i mesta na kojima bi takvo oružje moglo biti isprobano, je prebačeno u Izrael, koji taj materijal smatra "nepobitnim dokazom neiskrenosti" vlasti u Teheranu.

Uljuljkani procenama da je dokumentacija valjano skrivena, Iranci su nekoliko meseci pre upada ukinuli noćne čuvare, pa je tajne nuklearnog programa od Izraelaca delilo svega nekoliko prepreka – alarmi i teški čelični sefovi u čiju su se neprobojnost pouzdavale vlasti u Teheranu.

Ali 31. januara, tačno u 22 i 30 časova, dvadesetak maskiranih osoba onesposobilo je alarme i upalo u stovarište smešteno među hangarima desetina trgovačkih kompanija. Relativno brzo su provalili blindirana vrata, brenerima sposobnim da dostignu temperaturu od oko 3.600 stepeni celzijusa otvorili 32 čelična sefa, natovarili oko pola tone dokumenata i 163 diska s podacima, i šest i po sati kasnije nestali u nepoznatom pravcu.

Čuvari koji su ujutru stigli na posao nekoliko minuta pre sedam časova, mogli su samo da bespomoćno konstatuju da su vrata i sefovi provaljeni, oglase uzbunu i na noge dignu desetak hiljada policajaca, vojnika i obaveštajaca, koji su narednih nekoliko dana bez uspeha pokušavali da uđu u trag provalnicima.

Većina ukradenih dokumenata, tvrdili su Izraelci, predstavljala je dokaz da je Teheran, uprkos tvrdnjama da je nuklearni program namenjen isključivo proizvodnji energije, paralelno i sistematski nastojao da prikupi sve elemente potrebne za proizvodnju atomskog naoružanja.

Nezavisnom istragom, međutim, utvrđeno je da Iran nikada nije napravio bojevu glavu, što različiti izvori pripisuju širokom spektru faktora – od straha Iranaca da će njihov pokušaj biti otkriven i mogućih posledica, do stalnih napada na vodeće stručnjake uključene u nuklearni program.

Ubistva iranskih nuklearnih fizičara

Rat bespilotnim letelicama, koji već godinama vode Iran i Izrael, poslednju žrtvu odneo je sredinom maja, pošto je u vojnom kompleksu Parčin kod Teherana eksplodirao samoubilački dron i tom prilikom "ubio mladog naučnika i ranio još jednu osobu".

Iako su iranski mediji neposredno posle eksplozije događaj opisivali kao nesreću, smrt mladog stručnjaka za razvoj dronova ubrzo je predefinisana u incident, za koji do sada niko nije preuzeo odgovornost.

Izraelci su odbili da komentarišu ovaj događaj, ali je neimenovani američki zvaničnik potvrdio Njujork tajmsu da je baza Parčin bila meta napada samoubilačkih dronova.

Svega nekoliko dana ranije, u Teheranu je ubijen pukovnik Revolucionarne garde, a američki mediji su objavili da su Izraelci potvrdili da su organizovali ovo ubistvo kako bi upozorili Iran da se mane planiranja napada na izraelske državljane u inostranstvu.

Prethodno, šef iranskog nuklearnog programa Mohsen Fahrizadeh ubijen je novembra 2020, nakon čega su Iranci dodatno naoružali Hamas i Hezbolah.

Serija ubistava počela je 15. januara 2007. godine, kada je u prilično maglovitom spletu okolnosti stradao Ardešir Hoseinpur, jedan od osnivača Centra za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu.

Tri godine kasnije, januara 2010. ubijen je Masud Ali Mohamadi, koga su obaveštajci opisivali kao jednog od najtalentovanijih iranskih naučnika. Ubijen je dok je ulazio u automobil, nakon što je aktivirana bomba postavljena na motociklu parkiranom ispred njegove kuće u Teheranu.

Krajem novembra 2010. godine stradao je Madžid Šahrijari, još jedan od važnih naučnika uključenih u iranski nuklearni program. Njemu su neidentifikovani napadači na automobil zakačili bombu u čijoj je eksploziji stradao.

Istog dana, teško je ranjen i Ferejdun Abasi Davani, u gotovo identičnom bombaškom napadu. Davani se, inače, od 2007. godine nalazi na crnoj listi Ujedinjenih nacija zbog učešća u iranskom nuklearnom programu i razvoju balističkih projektila.

Osam meseci kasnije, krajem jula 2011. godine ubijen je tridesetpetogodišnji Dariuš Rezainedžad, ekspert za visokonaponske prekidače koji su ključni delovi nuklearnih bojevih glava.

Sledeća žrtva bio je Mustafa Ahmadi Rošan. Januara 2012. ubijen je pošto je aktivirana bomba koju su neidentifikovane osobe postavile ispod njegovog automobila. U eksploziji je ranjen i njegov vozač. U policijskoj akciji koja je usledila uhapšeno je dvadesetak osoba, s optužbom za saradnju sa Amerikancima, Mosadom i britanskom službom MI6.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike