Iber Vedrin: Olbrajtova otvoreno bila uz Albance

OD STALNOG DOPISNIKA – PARIZ CILj bombardovanja Srbije nije bilo nezavisno Kosovo. Bilo bi bolje da je to moglo da se izbegne, ali neutralisanje srpskih vojnih ciljeva, kao što su vojne snage, baze i policijske formacije, da bi se sprečilo da nastave akcije na Kosovu, postalo je neizbežno. Ovo, u u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“, tvrdi Iber Vedrin, bivši šef francuske diplomatije u trenutku agresije na SRJ, sada geopolitički analitičar, savetnik i publicista. Vedrin je sa svojim britanskim kolegom Robinom Kukom kopredsedavao neuspešnim pregovorima u Rambujeu, a kasnije je izjavio da mu je taj neuspeh izazvao veliku frustraciju. Govorio je i da mu tada u traženju dogovora nije bio od pomoći otvoren proalbanski stav američke državne sekretarke Medlin Olbrajt. Vedrin nije bio među zagovornicima bombardovanja po svaku cenu, ali to ne menja činjenicu da je Francuska učestvovala u ovom činu protiv zemlje koja je bila njen tradicionalni, istorijski saveznik, što je predstavljalo prekretnicu u odnosima dveju zemalja. PROČITAJTE JOŠ – Evropa gasi požar na Bliskom istoku? * Kosovo, sa rasprostranjenom korupcijom i organizovanim kriminalom, nije nezavisno za veliki deo međunarodne zajednice. Bombardovanje, dakle, nije rešilo problem? – Podsetiću da je ono što smo odlučili 1999. godine u okviru Kontakt grupe i rezolucijom Saveta bezbednosti bila „suštinska autonomija“ Kosova u okviru Srbije. Nezavisnost je proglašena tek kasnije, jednostrano, 2008. godine. Ali to je prošlost, Kosovo sada priznaje 110 zemalja, i mislim da morate da priznate tu realnost i da se projektujete u budućnost. * Realnost je takva da Srbe danas proteruju sa Kosova, a srpsko kulturno i duhovno nasleđe je u opasnosti. – Svestan sam toga. To je jednako za žaljenje kao i ono što je ranije činjeno Albancima na Kosovu. Način na koji se danas tretira od 100.000 do 120.000 Srba na Kosovu, koji čine pet odsto stanovništva, nije prihvatljiv. I američki Stejt department je zabrinut zbog toga. * Priština je uvela takse na srpske proizvode, i konstantno opstruiše dijalog sa Beogradom. Šta je danas rešenje za Kosovo? – Za Kosovo možda da prihvati korekciju granica sa Srbijom. Znam da neki ljudi razmišljaju o tome. Drugi se plaše toga, ali to me ne bi šokiralo, ako bi se dobro ispregovaralo. S druge strane, Kosovo treba da učini ogroman unutrašnji napor na postizanju dobrog upravljanja i u borbi protiv korupcije. A rešenje za Srbiju, da bude realna, modernizuje se i igra na dinamiku odnosa između Beograda i Tirane. * Postoje li neke manje poznate pojedinosti kada je reč o pregovorima u Rambijeu? – U Rambujeu, u trenutku suspendovanja pregovora, predsednik Srbije Milan Milutinović, neposredno pre nego što će se vratiti u Beograd, rekao mi je da se nada da će Milošević prihvatiti kompromis, čak i sa međunarodnim snagama nadzora na teritoriji Srbije. * A za vreme vazdušnih napada? – Tokom bombardovanja, predsednik Francuske Žak Širak nekoliko puta je bio crn u licu od besa zbog NATO, na koji smo morali da se žalimo, ali oni su želeli da primene doktrinu „parne prese“. Bili su nam potrebni, ali smo odbijali da bombarduju mostove i civilne ciljeve. PROČITAJTE JOŠ – Nezavisnost cepa i druge države * Srbi su bili veoma razočarani zbog učešća starog saveznika Francuske u napadu NATO. Nije li moglo drugačije? – Savezništvo Francuske i Srbije datira još s početka 20. veka, ali u veoma drugačijem kontekstu. Situacija uopšte nije ista. Nije NATO odlučio o bombardovanju, nego zemlje Kontakt grupe, uključujući Francusku, ali i Sjedinjene Američke Države, Nemačku, Veliku Britaniju i Italiju, koje su pregovarale skoro godinu i po i do samog kraja sa Rusijom. Konačnu odluku o upotrebi vojne sile su razumele ili odobrile sve zemlje NATO, sve zemlje EU, svi susedi Srbije.DOBRI ODNOSI * DA li se odnosi između Francuske i Srbije razvijaju u dobrom pravcu? Hoćemo li uskoro biti u istoj zajednici? – Nema razloga da danas odnosi između naše dve zemlje ne budu pozitivni. Trebalo bi čak da budu poboljšani i intenzivirani. Ali EU još uvek nije u poziciji da ratifikuje nova proširenja, o bilo kome da se radi.

(Večernje novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike