Holandija preuzima predsedavanje EU

Holandija danas preuzima predsedavanje Evropskom unijom, a Srbija očekuje da tokom tih šest meseci budu otvorena bar još dva pregovaračka poglavlja u procesu pristupanja EU. Rotirajuće predsedavanje EU Holandija preuzima od Luksemburga, a 1. jula predaće ga Slovačkoj, koju će potomnaslediti potom Malta. Hag 12. put dolazi na čelo Unije, ali ovog puta u trenutku kada je Evropa suočena sa velikim bezbednosnim izazovima, ali i najgorom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata. Najavljujući principe predsedavanja Savetom EU, šef holandske diplomatije Bert Kenders je rekao da će se Hag posvetiti suštinskim pitanjima EU, ekonomskom rastu i povećanju zaposlenosti, a težište će biti i na većem povezivanju građana i civilnog društva sa Briselom. „Holandija preuzima predsedavanje u trenutku kada javnost više ne izražava bezrezervnu podršku odlukama Unije. Nakon napada u Francuskoj i sa prilivom izbeglica i migranta, EU se našla na ozbiljnom testu“, rekao je Kenders. Holandija će, kako je naveo, imati važan zadatak da pomogne da EU pronađe zajednička rešenja za brojna pitanja. Na vrhu briselske agende u prvoj polovini 2016. svakako će se naći i pitanje „Breksita“ koje se tiče redefinisanja odnosa Velike Britanije i EU, ali i pitanje klimatskih promena i energetske politike, očuvanja zdravih javnih finansija Evrozone, jačanja uloge EU u svetu. Ipak, očekuje se da će dominantna tema biti izbeglička kriza, pre svega dogovor o preraspodeli izbeglica unutar Evrope i borba protiv terorizma. Već krajem januara trebalo bi da se održi prvi od šest sastanaka ministara pravde i unutrašnjih poslova, a sredinom februara sledi samit o migraciji na najvišem nivou. „EU je zasnovana na osnovnim vrednostima slobode, demokratije, vladavine prava, jednakosti i solidarnosti. Holandija obećava da će posvetiti veću pažnju sveobuhvatnom pristupu problema migracija i međunarodne bezbednosti“, naveo je Kenders. Članice, prema njegovim rečima, imaju kolektivnu odgovornost da upotrebe svoje kapacitete da pomognu smanjivanje ljudskih nedaća izazvanih ratom i siromaštvom. Migraciona kriza je, kako je ocenio, razotkrila različite nedostatke u evropskoj oblasti slobode, bezbednosti i pravde i potreban je zajednički pristup koji uključuje rešavanje političkih i ekonomskih uzroka migracije, poboljšanje granične kontrole, uslova prihvata izbeglica. „Unija od 28 članica nije savršena, ali ona pruža ključno oruđe za hvatanje u koštac sa izazovma današnjice“, rekao je Kenders. Kada je reč o proširenju EU na zemlje Zapadnog Balkana i Tursku, ono nije prioritet holandskog predsedavanja, ali se proces pristupnih pregovora sa ovim zemljama nastavlja. Srbija je 14. decembra otvorila prva poglavlja u pregovorima sa EU – 32 i 35 koja se tiču finansijske kontrole i Kosova – a u prvoj polovini 2016. godine bi, kako se očekuje, trebalo da otvori i poglavlja 23 i 24 koja se tiču pravosuđa i osnovnih prava, kao i pravde, slobode i bezbednosti.

(Večernje novosti)

Napišite komentar