Filipini, povratak klana Markos na čelo države

Ferdinand Markos mlađi, kandidat Federalne partije Filipina, ubedljivo je trijumfovao na predsedničkim izborima u toj ostrvskoj državi u jugoistočnoj Aziji i obezbedio šestogodišnji mandat. Po rezultatima pristiglim do tri časa ujutru po lokalnom vremenu on je prikupio 29,45 miliona glasova, više nego dvostruko više od najozbiljnijeg od deset protivkandidata potpredsednice Leni Robredo.

Funkciju potpredsednika, sudeći po preliminarnim rezultatima, istog dana je stekla Sara Duterte, ćerka odlazećeg predsednika Rodriga, koji je postao svetski poznat po svojoj surovoj ofanzivi na dilere droge u kojoj su ne samo policija, već i samoorganizovane grupe naoružanih građana lovile te kriminalce, pa i korisnike droge uopšte.

Ferdinand Markos mlađi, sin bivšeg diktatora koji je vladao dvadeset godina od polovine šezdesetih do polovine osamdesetih, ostavio je daleko za sobom kandidata opozicije pedesetsedmogodišnju potpredsednicu džave Leni Robredo, koja je predvodila borbu protiv kovida i tokom predizborne kampanje obećavala da će stati na put korupciji i kršenjima ljudskih prava i sloboda koje su vršili predsednik Rodrigo Duterte i njegovi saradnici.

Razlog zašto Robredo može da kaže da uprkos tome što je bila u vrhu države nije bila umešana u Duterteov po vansudskim pogubljenjima kontroverzni rat protiv droge u kojem je nastradalo više hiljada ljudi i u njegov pritisak na kritički nastrojene medije je to što je ona na položaj bila izabrana putem direktnih izbora. Na Filipinima, naime, i predsednika i potpredsednika biraju građani, zbog čega je moguća situacija u kojoj su te dve ličnosti na kormilu države međusobno politički suprotstavljene, što je i bio u slučaj u protekla dva šestogodišnja mandata.

Savezništvo s porodicom Duterte

Mlađi Markos je poverenje građana stekao akcentom na ekonomski razvoj i podizanje ljudi iz siromaštva, te vešto orkestriranim javnim nastupima i snažnim prisustvom na društvenim mrežama u kojima je vladu svog pokojnog oca predstavio kao vreme ekonomskog prosperiteta u kojem je izgrađena sva bitna infrastruktura u državi.

Domaći analitičari ocenjuju i da je on građanima posebno privlačan stoga što u njemu vide snažnog lidera koji može da pritisne neorganizovani, korumpirani državni aparat i prisili ga da bude efikasniji i pravičniji.

Deo te privlačnosti leži i u tome što se on, kao prijatelj i politički saveznik odlazećeg predsednika Rodriga Dutertea, doživljava kao neko ko će nastaviti njegovu politiku čvrstog razračunavanja s kriminalom.

To savezništvo očituje se u činjenici da su tokom predizborne kampanje mlađi Markos i Sara Duterte zajedno nastupali, te u tome što je predsednik Rodrigo Duterte za svoje vlade radio na tome da država prestane da goni porodicu Markos za ogromni novac koji je iznela iz državnih trezora prilikom bekstva u inostranstvo 1986. nakon pada režima starijeg Ferdinanda i omogućio da se njegovi posmrtni ostaci prebace iz njegovog rodnog kraja na krajnjem severu zemlje na groblje posvećeno zaslužnim građanima u prestonici Manili.

To se uklapalo u diskurs mlađeg Markosa koji je podsećanja na surovosti režima svog oca uvek odgovarao tvrdnjama da je u njegovo vreme izgrađeno najviše infrastrukture, zemlja ostvarila samodovoljnost u uzgoju pirinča i standard stanovništva generalno bio bolji, odnosno, da je njegov otac zadužio naciju.

Zbog toga se očekuje da će Markosova vlada zaštiti odlazećeg predsednika Dutertea od eventualnih pokušaja da se on izvede pred lice pravde zbog kršenja ljudskih prava tokom rata protiv droge, naročito u odnosu na Međunarodni krivični sud u Hagu, koji je pokrenuo istragu o njegovim i gresima njegovih saradnika.

Markos predsednik uprkos brojnim istragama i tužbama

Opozicija je polagala određene nade u to da bi zbog velikog vođstva na koji su mesecima ukazivala istraživanja javnog mnjenja Markosovi glasači mogli da se, uvereni u sigurnu pobedu svog ljubimca, uljuljkaju u lažni osećaj sigurnosti i odazovu u manjem broju, te omoguće čudo.

No to se, kao ni nade da bi se pravno moglo osporiti Markosovo učešće na izborima na osnovu toga što je bio osuđen za izbegavanje plaćanja poraza, nije ostvarilo, pa njoj sada preostaje da se teši time da je uspela da uspostavi kakvu-takvu političku alternativu u odnosu na klanove Markos i Duterte.

Ferdinand Markos mlađi, koji je proveo pet godina u egzilu u Sjedinjenim Američkim Državama, pre pada očevog diktatorskog režima sa samo 23 godine postao je guverner provincije Ilokos Norte.

Po povratku iz egzila 1991, uprkos brojnim tužbama građana i države koji su tražili odštetu od njegove porodice za mučenja i ubistva političkih neistomišljenika, korupciju i pljačku državnog novca tokom perioda diktature, uspeo je da se izbori za funkciju guvernera iste provincije kao i poslanička mesta u Donjem i Gornjem domu parlamenta. On je stoga jučerašnjom pobedom praktično zaokružio brilijantnu političku karijeru.

I njegova majka i mlađa sestra služile su kao poslanice u parlamentu nakon povratka iz egzila, tako da se slobodno može reći da su Markosovi jedna vrsta političke, oligarhijske dinastije. Njoj će pobeda mlađeg Ferdinanda, kao simbol potpune rehabilitacije čitave porodice, udahnuti novi život.

Ovo sve uprkos tome što državna komisija još uvek (zvanično) istražuje gde je otišlo dve od ukupno deset milijardi novca filipinskih poreskih obveznika za koji se smatra da je nezakonski prisvojila porodica Markos za vreme diktature starijeg Ferdinanda i prilikom beskstva u inostranstvo.

Očekivanja za budućnost

Među poslovnim ljudima i na berzi na Filipinima vlada blaga nervoza jer mlađi Markos tokom izborne kampanje nije predstavio detaljniji ekonomski plan mada je dosta govorio o otvaranju novih radnih mesta, pa ima dosta nepoznanica kada je u pitanju ekonomska politika nove vlade. Ipak, očekuje se da će on ući u velike infrastrukturne projekte, u čemu će posebno važnu ulogu verovatno odigrati kineski kapital, zbog čega će, smatra se, novi predsednik pragmatično potisnuti u drugi plan teritorijalni spor koji Filipini imaju sa najmnogoljudnijom zemljom sveta u Južnom kineskom moru, kako je to činio i njegov prethodnik Duterte.

To bi moglo da znači i izvesnu distancu sa dugogodišnjem vojnopolitičkim saveznikom SAD, koji želi da nastavi stacioniranje svojih trupa u zemlji sa preko 7.600 ostrva koja je važna karika u planu Vašingtona za okruživanje Kine i obuzdavanje rasta njene ekonomske i vojne moći u Pacifiku.

Može se očekivati da će za šest godina juče izabrana potpredsednica Sara Duterte, koja je inače i sama vrlo popularna, pokušati da se popne za još jednu stepenicu i na funkciji predsednika odmeni Ferdinanda Markosa mlađeg, pošto u Filipinima, zemlji od oko 108 miliona stanovnika, predsednik može da ima samo jedan mandat.

(Radio-televizija Srbije)

Pošalji komentar
Najnovije iz rubrike