Evropski obaveštajci upozoravaju na pretnje iz Rusije i Islamske države

Šefovi evropskih obaveštajnih agencija su danas upozorili da Rusija aktivno pokušava da podrije evropske demokratije dezinformacijama, hakerskim napadima i tradicionalnim oblicima špijunaže.

Načelnici nemačke i britanske kontraobaveštajne službe, kao i visoki bezbednosni zvaničnici EU i NATO, označili su Moskvu kao glavni izvor hibridnih pretnji za Evropu, navodeći pokušaje manipulacije izborima, krađom osetljivih podataka i navodni pokušaj državnog udara u Crnoj Gori. Pored toga, navedeno je i trovanje nekadašnjeg špijuna u Velikoj Britaniji, za šta je London optužio Rusiju.

„Naše poštovanje prema ruskom narodu (…) ne može i ne sme da nas spreči da se suprotstavimo očiglednim kršenjima međunarodnog prava koje čini Kremlj“, rekao je u Berlinu šef britanske MI5 Endrju Parker

Parker je rekao da je trovanje bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Solsberiju bilo odmah praćeno ruskim pokušajima da prebace krivicu, što je, prema Parkeru, rezultiralo s najmanje 30 alternativnih teorija o napadu koje su izneli ruska vlada i mediji.

„Kakve god besmislice da smisle, slučaj je jasan“, rekao je Parker.

On je kasnije novinarima rekao da je slučaj, otkako je britanska vlada informisala saveznike o ruskoj umešanosti, „samo postao jači“.

Šef nemačke službe BfV Hans-Georg Masen rekao je da njegova agencija krivi ruske vlasti za sprovođenje konstantnih sajbernapada u cilju krađe podataka koji bi se kasnije koristili u budućim obaveštajnim kampanjama, poput objavljivanja elektronske pošte Nacionalnog komiteta američke Demokratske partije pre izbora 2016.

Masen je rekao da su vlasti posebno zabrinute zbog mogućeg finansiranja ekstremističkih grupa čiji cilj je podela evropskih društava, i pozvao na veću svest o hibridnim napadima da bi im se moglo suprotstaviti.

Evropski komesar za bezbednost Džulijan King upozorio je da su društvene mreže umnogome povećale kapacitet država da šire dezinformacije, a kao primer je naveo nedavna otkrića o firmi Kembridž analitika i njenom prikupljanju podataka korisnika Fejsbuka da bi uticala na izbore.

King je upozorio na pretnje koje bi u budućnosti mogli predstavljati lažni snimci koji se ni po čemu ne razlikuju od pravih, što je nazvao „smrtonosnim oružjem masovnih dezinformacija“, i rekao da društva moraju pronaći način da postanu otporna.

Prema njegovim rečima, Evropska komisija radi sa društvenim mrežama, poput Fejsbuka i Tvitera, na boljem informisanju korisnika o tome zašto vide određene sadržaje i ko te sadržaje plaća da bi ih zaštitili od kampanja dezinformacija koje sprovode strane grupe ili vlade.

Pomoćnik generalnog sekretara NATO za obaveštajna pitanja i bezbednost Arnt Frejtag fon Loringhofen rekao je da cena za pokretanje hibridnih napada mora porasti, navodeći kao primer proterivanje 150 ruskih diplomata iz Velike Britanije i savezničkih zemalja posle trovanja Skripalja.

Šefovi obaveštajnih službi su naveli da islamski ekstremizam i dalje predstavlja pretnju i izrazili potrebu za blisku saradnju evropskih službi iako London sledeće godine napušta EU.

Šef MI5 Parker je rekao da su britanske službe sprečile 12 terorističkih zavera od napada na britanski parlament u martu prošle godine.

„Ostajemo bezrezervno i apsolutno posvećeni saradnji s evropskim partnerima“, rekao je Parker.

Upitan da li su dezinformacije igrale ulogu u referendumu o Bregzitu, Parker je rekao da „nema informacija da je rezultat odlučen spoljnim uticajima“. On je odbio da kaže dali je MI5 zabeležio pokušaje uticanja na rezultat.

Masen je naveo da je referendum od Bregzitu verovatno naveo šefove službi nekih zemalja da „umru od smeha“ jer je referendum odgovarao njihovim interesima.

On je rekao da „nema informacija“ o inostranom finansiranju nemačkih političkih partija.

(Novi magazin)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike